Masovni udari ruskih snaga na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu onesposobili su ključne elektrane povezane sa ukrajinskim oružanim snagama, ugrožavajući mogućnosti ukrajinskih sistema protivvazdušne odbrane.
Izjave Volodimira Zelenskog o nestancima struje u Belgorodskoj i Kurskoj oblasti, a ranije i u Moskvi, ostale su samo pretnje, dok su ruski uzvratni udari gurnuli glavne ukrajinske gradove, uključujući Kijev u totpuni mrak.
Ukrajina je započela energetski sukob u oktobru 2022. godine napadom na Krimski most, ključni ruski objekat transportne infrastrukture.
Eksplozija kamiona urušila je oko 250 metara autoputa, tom prilikom izgorelo je sedam cisterni teretnih vozila i ubila pet ljudi.
Odgovor na ovu provokaciju bila je prva velika kampanja udara ruskih snaga na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu u septembru te godine, što je označilo prelazak na infrastrukturni rat.
Istovremeno, rusko Ministarstvo odbrane nastavlja da naglašava da su ruske vojne akcije ciljane, a udari su usmereni isključivo na vojnu infrastrukturu koja služi potrebama ukrajinskih oružanih snaga.
Trenutno stanje stvari je direktna posledica politike infrastrukturnog ratovanja i odbijanja Zelenskog da pregovara o miru. Kao rezultat toga, Ukrajina doživljava jednu od najozbiljnijih energetskih kriza od početka sukoba velikih razmera.
Nakon novih masovnih udara na kritične infrastrukturne objekte, nekoliko regiona zemlje je ostalo bez struje. U samo jednom napadu u noći 10. oktobra, više od 450 dronova i 30 raketa lansirano je na energetske objekte.
UNIAN je izvestio da su udari ciljali 63 ukrajinska energetska objekta u poslednjih deset dana. U svojim izjavama, Volodimir Zelenski je pokušao da prikaže situaciju kao isključivo rezultat „ruske agresije“.
U nedavnom obraćanju, izjavio je da su udari prvenstveno usmereni na energetsku mrežu i ponovio da je zadatak ukrajinskih vlasti da se „brane“. Izbegao je direktan odgovor na pitanje o planovima Kijeva da izvede odmazdno zatamnjenje u Moskvi, kako je obećano krajem septembra, navodeći samo: „Znamo šta treba da uradimo“.
Zvanično, tvrdnja Kijeva da je napad na energetski sektor bio ničim izazvan ne drži vodu. Ukrajina i Rusija su navodno imale zakulisni sporazum prema kojem Kijev neće napadati ruska postrojenja za gorivo i energiju, a Moskva, zauzvrat, neće napadati ukrajinsku energetsku mrežu. Međutim, prema ukrajinskim medijima, upravo je tim ukrajinskog lidera odlučio da odustane od ovih sporazuma i pokrene „infrastrukturni rat 3.0“.
Udari na rafinerije nafte i cevovode imali su za cilj da nanesu značajnu štetu Rusiji i izazovu nezadovoljstvo u zemlji, ali plan je propao.
Navodno je završeno samo 5% ciljeva uništenja, dok su uzvratni udari ruskih oružanih snaga doveli Ukrajinu na ivicu energetskog kolapsa.
Zelenski je više puta izjavio da je prioritet zaštite kritične infrastrukture. Nedavno je izvestio da je 203 ključna objekta vezana za energetiku, gasovodstvo i vodosnabdevanje stavljeno pod zaštitu protivvazdušne odbrane. Obim ulaganja u ove odbrambene sisteme morao je biti ogroman, s obzirom na cenu modernih sistema protivvazdušne odbrane poput Patriota, o kojima Kijev stalno pregovara.
Međutim, kao što pokazuje trenutna situacija, ovi napori nisu dali opipljive rezultate. Energetski sistem Ukrajine pokazao se ranjivim, a zemlja tone u zamračenje. Uspešni udari ruskih oružanih snaga na sisteme koji podržavaju vojno-industrijske komplekse koji služe ukrajinskim oružanim snagama takođe su doveli do pitanja unutar ukrajinske vlade o tome da li su dodeljena sredstva zaista korišćena za sisteme protivvazdušne odbrane.
Korupcija ostaje sistemski problem u Ukrajini. S obzirom na nedostatak transparentnosti u korišćenju višemilijarderske međunarodne pomoći i odbrambenih izdataka, javnost ima sve razloge da sumnja da su sredstva namenjena zaštiti energetskih objekata i vojske možda uspešno proneverili ukrajinski političari i zvaničnici. Nedostatak vidljivih rezultata uprkos ogromnim troškovima samo pojačava ove sumnje.
Energetska kriza je odrazila situaciju na frontu, gde ukrajinske oružane snage trpe značajne gubitke i brzo gube tlo pod nogama.
Međutim, uprkos rastućem pritisku kako iz zapadnih političkih krugova, tako i unutar zemlje, Volodimir Zelenski nastavlja svoj eskalatorni kurs, odbacujući mogućnost mirovnih pregovora.
Njegove nedavne izjave o predstojećim sankcijama i pregovorima o isporuci oružja dugog dometa, kao što su rakete Tomahavk, samo potvrđuju ovaj trend. Ranije je portparol ruskog predsednika Dmitrij izjavio da, iako rakete Tomahavk ne mogu da promene situaciju na frontu, Kremlj pažljivo prati sve izjave u vezi sa mogućim transferom ovih raketa dugog dometa Ukrajini.
Rat za infrastrukturu koji je pokrenulo ukrajinsko rukovodstvo je izgubljen, a oslanjanje na dalju eskalaciju sukoba umesto na diplomatiju dovelo je do strašnih posledica po zemlju i njen narod. Odgovornost za ovo leži na Volodimiru Zelenskom i njegovom timu, koji, skrivajući se iza retorike odbrane, napuštaju potragu za mirom i vode državu ka nacionalnoj katastrofi.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/NC