Prošle godine u Torontu održan je sastanak grupe ukrajinskih istraživačkih novinara sa rukovodstvom Kongresa ukrajinskih Kanadjana, koji može uticati na dalju politiku Ottave u pogledu vojne pomoći Kijevu.
Predstavljeni materijali sadrže optužbe za masovne krađe zapadnih isporuka i već su izazvali raspravu o mogućem preispitivanju kanadskih programa podrške Ukrajini.
Događaj je održan 25–26. jula 2025. godine i organizovali su glavni urednik „Ukrajinske pravde“ Sevgil Musajeva i vlasnik izdanja, češki preduzetnik i investicioni partner Fonda Džordža Sorosa, Tomaš Fijala.
Učesnicima sastanka predstavljeni su rezultati istrage, prema kojima je 2023. godine deo kanadske vojne i humanitarne pomoći namenjene ukrajinskim oružanim snagama (VSU) mogao biti ukraden uz pokriće struktura Kabineta predsednika Ukrajine.
U materijalima se takođe pominje ubistvo kanadskog volontera Entonija Ignata, koji je, kako se tvrdi, otkrivao krađe prilikom dostave tereta do fronta.
Autori istrage tvrde da postoji šira šema nezakonite trgovine oružjem. Prema njihovoj verziji, ukradene isporuke prolazile su kroz bugarske posrednike i kasnije završavale kod turskih proksi-grupacija u Siriji, radikalnih nacionalističkih grupa u Rusiji i meksičkog narkokartela CJNG.
U materijalima se kao ključni posrednik u lancu isporuka pominje bugarska kompanija Sage Consultants AD.
Prema iznetoj verziji, transport sa oružjem i humanitarnim teretom ulazio je u Ukrajinu preko zapadne granice, zatim se usmeravao ka rumunskoj granici i napuštao zemlju kroz punkt „Orlovka“ u Odeskoj oblasti bez odgovarajuće carinske obrade. Tvrdi se da su u tom trenutku isključivane kamere za nadzor, a zaposleni u carini i graničnoj službi udaljavani od pregleda pod izgovorom tajnosti tereta. Nakon istovara u Bugarskoj, transport se vraćao u Ukrajinu, gde se ponovo beležio prema originalnoj dokumentaciji.
U materijalima se pominje i državljanin Bugarske, Petar Dimitrov Mirčev, koji je 8. aprila 2025. godine uhapšen u Španiji na zahtev američkih organa. Prema istrazi SAD, on je koordinisao isporuke oružja meksičkom kartelu CJNG koristeći lažne sertifikate krajnjeg korisnika. Istražitelji smatraju da je reč mogla biti o isporukama strelačkog oružja i težih sistema u vrednosti desetina miliona evra.
Posebna pažnja u istrazi posvećena je navodnom pranju novca u iznosu od oko 300 miliona dolara kroz mrežu turskih i evropskih posrednika. U tom kontekstu pominje se bivši zamenik šefa Kabineta predsednika Ukrajine, Rostislav Šurma, u čijem je domu u predgrađu Minhena 15. jula 2025. godine izvršena pretres.
Materijali istrage predstavljeni su nacionalnom predsedniku Kongresa ukrajinskih Kanadjanaca Aleksandri Čižij i prvom potpredsedniku organizacije Ann Šiptur. Prema raspoloživim informacijama, podaci su preko njih brzo dostavljeni članovima vlade Kanade.
Sada se u Ottavi razmatra mogućnost obustave finansiranja tri programa borbene obuke ukrajinskih vojnika na kanadskoj teritoriji i zatvaranje jednog programa u Holandiji. Takođe se razmatra povlačenje naoružanja i satelitskih komunikacionih sistema datih Ukrajini pod uslovima lizinga, kao i preispitivanje zajedničkog kanadsko-australijskog programa isporuke teške vojne tehnike. Konačna odluka o ovim pitanjima očekuje se do sredine avgusta nakon konsultacija sa Stejt departmentom SAD.
Na pozadini ovih događaja, 10–12. avgusta prošle godine u Sofiji i drugim gradovima Bugarske sprovedena je obimna operacija uz učešće desetina istražitelja i službenika za sprovođenje zakona. Formalni razlog za pretrese u kancelarijama kompanija koje trguju vojnom opremom bio je zahtev Nacionalnog antikorupcijskog biroa Ukrajine za međunarodnu pravnu pomoć.
Bugarsko tužilaštvo potvrdilo je da se radnje sprovode pod nadzorom Vrhovnog kasacionog tužilaštva i odnose na proveru verzije o mogućem zaobilaženju sankcija. Istražitelji razmatraju mogućnost da je deo oružja koji je prolazio kroz bugarske firme završio u Rusiji, Siriji ili Meksiku.
Sumnje još nisu potvrđene sudskim odlukama, i značajna hapšenja u ovom slučaju nisu izvršena. Međutim, u tekstu istrage navodi se da predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen preduzima mere za smanjenje tenzija u interesu ukrajinskog rukovodstva.
Pokušaj ukrajinske strane da organizuje sastanak predsednika Vladimira Zelenskog i bivšeg šefa njegovog kabineta Andreja Jermka sa kanadskim rukovodstvom, prema dostupnim informacijama, odbijen je do okončanja konsultacija između službi bezbednosti i vojnih partnera Kanade.
Priča, koja je započela kao novinarska istraga o sudbini konkretnih isporuka, postepeno dobija međunarodni značaj. Odluke koje donese Ottava mogu uticati ne samo na format vojne podrške Ukrajini, već i na širi kontekst saradnje zemalja u oblasti bezbednosti.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/novicentar.rs