U naselju Velika Remeta nadomak istoimenog manastira na Fruškoj gori prošle nedelje došlo je do pomora pasa za koje vlasnici sumnjaju da su otrovani. Meštani pričaju da su čitav slučaj prijavili policiji koja je izašla na teren ali je trovač i dalje na slobodi.
To nije trovač. To je ubica. Nisu mi ubili ljubimca, ubili su mi člana porodice. Mog Mališu – priča za „Blic“ Dragoslav, vlasnik jednog od pet ubijenih pasa.
Kaže da su komšije čitav slučaj prijavile policiji koja je izašla na teren, uzela izjave od svih vlasnika, napravila zapisnik i na tome se završilo.
Sumnjamo da su psi otrovani kreozanom, izuzetno toksičnim pesticidom jarko žute boje koji se koristi za zaštitu bilja ali je u Srbiji i celoj Evropi zabranjen za upotrebu zbog smrtonosnog uticaja na životinjski svet.
Mi ga nismo našli jer je padala kiša pa ga je očigledno sprala ali taj koji ga je bacio očigledno nije svestan šta radi. Tu se šetaju čitave porodice, ima puno dece, a nalazimo se u nacionalnom parku pa ko zna koliko je još životinja stradalo koje nismo pronašli. Ja sam mog Mališu pronašao skoro na pragu kod kapije. Neko bi stvarno morao da stane na put tom ubici. Šta ako neko dete uzme taj otrov? – pita se Dragoslav.
Siguran je, kako kaže, da policija može ući u trag „tom zlikovcu“ samo kada bi se ispitalo odakle potiče otrov.
Ne znam zašto policija nije uradila obdukciju pasa i utvrdila uzrok smrti. Oni traže da mi to platimo a što oni to ne urade? Taj ko baca otrov ne ugrožava samo životinje već i ljude i predstavlja veliku opasnost. Zar im to nije dovoljno za akciju? Ispitaju koji je otrov, saznaju gde je prodat i kome i onda uhvate zlikovca. Ne znam ni zašto ne reaguju nadležni iz nacionalnog parka. Šta treba da se desi? Treba neka od zaštićenih vrsta životinja da ugine pa da oni reaguju? Treba sprečiti da se tako nešto desi a ne čekati da se desi pa onda reagovati – smatra Dragoslav.
Nazvali ulicu po otrovanoj kuci – Milino sokače
Sa njim se slaže i komšija Marko koji je takođe izgubio svoju ljubimicu, svoju Vrciku kako su je zvali zbog specifičnog hoda.
Našli smo našeg psa ispred kapije praktično. Strašno! Eto pored Mališe i Vrcike stradali su i komšijski Kuci Kuci, jedan pas lutalica i Mila, pas koji je bio od svih nas. Nju je Mališa praktično doveo kod Radoslava i ona se tu odomaćila a dolazila je kod svih nas i ona je razlog zbog koga smo počeli svi da se družimo. Zato smo i odlučili da ovu našu malu ulicu nazovemo Milino sokače u znak sećanja na nju i na to koliko je svima nama u kraju ona značila – priča nam Marko.
Niti on zna kakva bi još nesreća trebalo da se desi pa da nadležni reaguju na adekvatan način i uhvate počinioca.
Velika Remeta je turističko mesto. Ovde dolazi puno ljudi sa decom u posetu manastiru i u šetnju divnim stazama koje nas okružuju a najpoznatija je zvanična staza Fruškogorskog maratona koja vodi do Stražilova a kojom prođu hiljade ljudi tokom te manifestacije a i svakoga vikenda je prepuna. A ta staza prolazi baš ispred naših kuća gde smo i pronašli uginule pse. Znači da je taj otrov bacan po stazi kuda idu ljudi, kuda idu deca… Voleli bismo da uputimo nadležnima apel da konačno nešto urade po tom pitanju i pronađu krivca jer je ovo direktno ugrožavanje bezbednosti životinja i ljudi – zaključuje Marko.
Drugi pomor pasa u Velikoj Remeti na Fruškoj gori
Prošle godine otprilike u isto ovo vreme nastradalo je još desetak vlasničkih pasa a među njima i Cvile, pas Ivane Milovac koja ga je pronašla u šumi sa polomljenom kičmom, izlečila ga i sa njenom porodicom je proveo šest godina.
Prošle godine takođe sumnjamo da je neko otrovao naše pse i to istim otrovom – kreozanom zato što on izaziva pojavu žute pene oko usta otrovanog psa. Podneli smo tada krivičnu prijavu protiv NN lica policija je izašla na teren i ni tada se ništa nije desilo.
Rekli su nam da uradimo obdukciju ali su nam rekli da to košta 30.000 dinara. Međutim, saznali smo da otrov ne može da se detektuje na starom lešu jer valjda ispari ili mu se izgube tragovi a svi leševi su bili stari jer policija i veterinarska inspekcija nisu reagovali na vreme – priseća se Ivana.
Kaže i da zapravo niko od vlasnika otrovanih pasa nije dužan da plaća obdukciju psa već da policija treba da pokrene čitav taj postupak po službenoj dužnosti zato što je ovde slučaj o ugrožavanju bezbednosti kako životinja, tako i ljudi kojih na tom potezu Fruške gore ima puno.
Ovo šta se dešava predstavlja veliku opasnost po sve nas. Pričala sam sa komšinicom i ona mi je rekla: „Kako sada da dok se šetam šumom i naiđem na šumske jagode uzmem da ih jedem kada ne znam da li je tamo bačen otrov?“ Šta ako se recimo neko dete dohvati te jagode? Šta će se onda desiti. Zato kažem, to je čisto ugrožavanje bezbednosti i izazivanje opšte opasnosti i zato smatram da bi policija trebalo da reaguje po službenoj dužnosti – ističe Ivana.
Budući da je nakon smrti svog ljubimca osnovala Udruženje Pop (Podrška, Obrazovanje, Pravo) za zaštitu životinja i socijalne i ekološke pravde, Ivana kaže da neće odustati od namere da se konačno stane na put čoveku ili ljudima koji truju životinje, a na taj način predstavljaju i opasnost po ljude, te najavljuje da će ponovo podneti prijavu protiv NN lica zbog tog krivičnog dela.
Kako nezvanično saznajemo, o ovom i prošlogodišnjem slučaju pomora pasa obavešteno je nadležno javno tužilaštvo u Rumi koje za sada neće pokretati nikakav postupak zbog nedostatka dokaza.