Kako Kina i Si Đinping sve više pokazuju svoju snagu na globalnoj sceni, porasla je zabrinutost da bi mogla u skorije vreme preduzeti vojnu akciju na Tajvanu.
Peking polaže pravo na celo ostrvo sa samoupravom kao svoju teritoriju i kaže da je odlučan da ga ponovo preuzme silom ako bude potrebno.
Ali invazija u punom obimu nikako nije jedina opcija koju Kina ima da primora Tajvan da se pokori.
Evo nekih od opcija koje bi Peking mogao da primeni:
-
Pripajanje udaljenih ostrva
Kina bi mogla izabrati da izvrši invaziju na neka, ili sva ostrva.
Ostrva Kinmen i Macu nalaze se samo 10 kilometara od obale kopna i nekada su često bila granatirana od artiljerije u decenijama nakon završetka kineskog građanskog rata.
Peking bi takođe mogao da cilja na druge tajvanske interese u Južnom kineskom moru, kao što je atol Pratas, ili još dalje, ostrvo Taiping u lancu Spratli.
Korak dalje bi bilo zauzimanje arhipelaga Penghu, koji je mnogo bliži Tajvanu, oko 50 kilometara od glavnog ostrva.
„Strateški značaj Penghua je veći od drugih ostrvskih ispostava“, rekao je za AFP penzionisani admiral Li Hsi-min, koji je bio na čelu tajvanskih oružanih snaga do 2019. godine.
Ako bi Narodnooslobodilačka armija (PLA) zauzela Penghu, ona bi poslužila kao uporište za napade na kratkom dometu i dobijanje nadmoći u vazduhu.
U izveštaju američkog Pomorskog ratnog koledža navodi se da „strategija od koje se kreće“ počevši od okolnih ostrva nudi Pekingu „neki broj važnih prednosti“.
Ali Kina bi takođe mogla da odluči da jednostavno stane pre nego što napadne glavno ostrvo i da iskoristi aneksije da izvrši diplomatski i psihološki pritisak na Tajpej.
-
Carinski karantin
Kina bi mogla da uvede „carinski karantin“, to jest, efektivno preuzme kontrolu nad tajvanskim vazdušnim i morskim granicama tako što će proveravati dolazeće brodove i avione i dozvoliti da „nevin“ saobraćaj prođe dok „sumnjiva“ plovila skreću u kineske luke.
Kineska vlada bi dozvolila narodu Tajvana da vodi svoje poslove na ostrvu, bar neko vreme, pošto je Kina pokazala da kontroliše ko dolazi (a možda i ko odlazi) – navodi se u izveštaju Saveta za spoljne odnose iz 2021.
U ovom scenariju, uvoz hrane i energije bi i dalje bio dozvoljen, kao i putnički saobraćaj poput svakodnevnih trajekata.
Cilj je da se natera Tajvan da prihvati gubitak kontrole, odsecajući Tajvan barem od transfera vojne opreme i povezanih stranih stručnjaka – navodi se u izveštaju.
-
Blokada
Peking bi takođe mogao da odluči da sprovede potpunu blokadu Tajvanskog moreuza, sprečavajući bilo šta da uđe i izađe.
Trenutno, PLA je sposobna da izvrši lokalnu zajedničku blokadu naših kritičnih luka, aerodroma i odlaznih puteva, da odseče naše vazdušne i morske linije komunikacije i utiče na protok naših vojnih zaliha i logističkih resursa, kao i na naše održivost za operacije – napisalo je tajvansko ministarstvo odbrane u izveštaju za 2021.
Luni Henlej, penzionisani američki obaveštajac, rekao je američko-kineskoj komisiji za ekonomski i bezbednosni pregled u februaru prošle godine da će Kina moći da nastavi blokadu „neograničeno“, čak i sa znatno smanjenim snagama.
-
Bombardovanje
PLA bi mogla da zaustavi punu kopnenu invaziju, ali koristi vazdušne i raketne napade da uništi ključnu vojnu i civilnu infrastrukturu, osakaćujući odbranu Tajvana.
Takođe bi mogao da koristi sajber rat za postizanje istog cilja.
Ako PLA postupa u skladu sa svojom doktrinom, verovatno bismo videli masivan sajber napad podržan velikim ometanjem i drugim oblicima elektronskog ratovanja na ostrvu kako bi se onemogućila njena kritična infrastruktura i veze vojne komande – Endru Krepinevič, američki odbrambeni političar analitičar i bivši zvaničnik Pentagona, rekao je za list Telegraf.
Kina bi takođe mogla da odluči da bombarduje stanovništvo Tajvana da bi se pokorili, koristeći njihovu brojčanu snagu u vazduhu da teroriše ostrvo.
Ali Džejms Čar, saradnik istraživač na Singapurskoj školi međunarodnih studija S. Rajaratnam, smatra da bi optika padanja „krvoprolića, uništenja, na vaš takozvani kineski narod“ sprečila preduzimanje ovog pravca akcije.