Stalni sukobi i predugi redovi za gorivo i gas, previše gladnih ljudi definitivno je slika humanitarne krize na Šri Lanci.
Kamila Nilanthi je umorna od ovolikog čekanja, 47-godišnja majka dvoje dece provela je tri dana u redu da nabavi gorivo u šrilankanskom gradu Gampaha, severoistočno od glavnog grada Kolomba. Dve nedelje ranije, provela je tri dana u redu za kupovinu gasa kojeg koristi za kuvanje, ali se kući vratila bez ikakvog.
Totalno sam iscrpljena – rekla je.
Ne znam koliko dugo ćemo morati ovo da radimo.
Pre nekoliko godina privreda Šri Lanke je rasla dovoljno snažno da obezbedi radna mesta i finansijsku sigurnost za većinu. Sada je u stanju kolapsa, zavisi od pomoći Indije i drugih zemalja dok njeni lideri očajnički pokušavaju da pregovaraju o spasavanju sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Ono što se dešava u ovoj južnoazijskoj ostrvskoj državi sa 22 miliona stanovnika gore je od uobičajenih finansijskih kriza koje se viđaju u svetu u razvoju: to je potpuni ekonomski slom koji je ostavio obične ljude u dugim redovima da se bore da kupe hranu, gorivo, gas i druge potrepštine. Koje je sa sobom donelo političke nemire i nasilje .
Zaista brzo prelazi u humanitarnu krizu – rekao je Skot Moris, viši saradnik Centra za globalni razvoj u Vašingtonu.
Takve katastrofe se češće viđaju u siromašnijim zemljama, u podsaharskoj Africi ili u ratom razorenom Avganistanu.
U zemljama sa srednjim dohotkom, kao što je Šri Lanka, oni su ređi, ali ne i nečuveni: 6 miliona Venecuelanaca napustilo je svoju naftom bogatu matičnu zemlju kako bi izbegli naizgled beskrajnu političku krizu koja je uništila ekonomiju.
Indonezija, nekada reklamirana kao ekonomija „azijskog tigra“, pretrpela je deprivaciju na nivou depresije krajem 1990-ih, što je dovelo do nereda i političkih nemira i odnelo snažnog čoveka koji je bio na vlasti tri decenije.
Zemlja je sada demokratska i članica Grupe 20 najvećih industrijskih ekonomija.
Kriza na Šri Lanki je u velikoj meri rezultat zapanjujućeg lošeg upravljanja u kombinaciji sa posledicama pandemije, koja je zajedno sa terorističkim napadima 2019. uništila njenu važnu turističku industriju.
Kriza kovidom je takođe donela poremećaje.
Vlada je preuzela velike dugove i smanjila poreze 2019. godine, iscrpljujući trezor baš kada je kovid pogodio. Devizne rezerve Šri Lanke su naglo pale, ostavljajući je nesposobnom da plati uvoz ili da brani svoju opsednutu valutu, rupija.
Obični Šrilančani, posebno siromašni, plaćaju cenu i danima u dugim redovima čekaju da kupe gorivo i gas. Neki su redovi dugi čak 2 kilometra, a desi se da kao Kamila Nilanthi odu kući bez ičega.
Jedanaest ljudi je do sada umrlo čekajući benzin.
Poslednji je 63-godišnji muškarac pronađen mrtav u svom vozilu na periferiji Kolomba. U nemogućnosti da dođu do benzina, neki su odustali od vožnje i pribegli biciklima ili javnom prevozu da bi se kretali.
Vlada je zatvorila gradske škole i neke univerzitete, a državnim službenicima daju slobodne dane svakog petka na tri meseca, kako bi uštedeli gorivo i dali im vremena da uzgajaju sopstveno voće i povrće.
Inflacija cena hrane iznosi 57%, prema vladinim podacima, a 70% domaćinstava Šri Lanke koje je UNICEF anketirao prošlog meseca prijavilo je smanjenje potrošnje hrane. Mnoge porodice se oslanjaju na vladine poklone pirinča i donacije dobrotvornih organizacija i velikodušnih pojedinaca.
Ne mogu da pronađu gas za kuvanje, mnogi stanovnici Šri Lanke okreću se pećima na kerozin ili kuvaju na otvorenoj vatri.
Imućne porodice mogu da koriste električne indukcione peći za kuvanje, osim ako nema struje. Ali većina Šrilančana ne može priuštiti te peći ili veće račune za struju.
Šrilančani besni zbog nestašice goriva organizovali su proteste, blokirali puteve i sukobili se sa policijom. Tuče su izbile kada neki pokušavaju da preskoče u redu za gorivo. Policija je napadala neposlušnu masu.
Jedne noći prošle nedelje, vojnik je viđen kako napada policajca na benzinskoj pumpi u sporu oko distribucije benzina. Policajac je hospitalizovan. Policija i vojska odvojeno istražuju ovaj incident.
Kriza je snažan udarac srednjoj klasi Šri Lanke, za koju se procenjuje da čini 15% do 20% urbanog stanovništva zemlje. Dok se sve nije raspalo, uživali su u finansijskoj sigurnosti i rastućem životnom standardu.
Takav preokret nije bez presedana. U stvari, izgleda kao ono što se dogodilo Indoneziji kasnih 1990-ih.
Iako žive u demokratiji, mnogi Šrilančani krive politički dominantnu porodicu Rajapaksa za katastrofu.
To je njihova greška, ali mi moramo da patimo zbog njihovih grešaka – rekla je Ranjana Padmasiri, koja radi kao službenica u privatnoj firmi.
Dvojica od tri najviša Rajapaksa su podneli ostavke, premijer Mahinda Rajapaksa i Basil Rajapaksa, koji je bio ministar finansija. Demonstranti su tražili da predsednik Gotabaja Rajapaksa takođe podnese ostavku.
Kampovali su ispred njegove kancelarije u Kolombu više od dva meseca.
Ostavka, rekao je Padmasiri, nije dovoljna.
Ne mogu lako da pobegnu – rekao je.
Oni moraju biti odgovorni za ovu krizu.