Bez obzira na šta mislila Amerika, Kina nikada neće odustati od teritorije Tajvana, koju smatra njenom.
Kina i Rusija uvek su bile trn u oku Zapadu, a Amerika je uvek težila da ih drži pod kontolom, uz nametanja svojih „demokratksih vrednosti“. Međutim, Sjedinjene države u poslednjih nekoliko godina gube primat svetske sile, zbog neuspešnih vojnih akcija i drugih „mirovnih“ poduhvata širom sveta.
Njihovi postupci su se uništili prošlogodišnjom neuspelom akcijom povlačenja vojske u Avganistanu, pa samim tim, njihove odluke u globalnom geopolitičkom smislu nemaju više jak uticaj.
Dok se Amerika gura u Ukrajinski sukob. Ona obećava Tajvanu pomoć, ako bi Kina u budućnosti napala i kako SAD pažljivo posmatra dešavanja na toj relaciji.
Kina očigledno razvija sposobnost da napadne u nekom trenutku, ali odluka da to učini bila bi politički izbor – rekao je general Mark Milej.
Za Kinu Tajvan je bio i ostao njihova otcepljena teritorija, koja se mora ponovo ujediniti sa kopnom, pa čak i silom ako bude potrebno.
Kina je optužila SAD da podržavaju nezavisnost Tajvana i obećala da će „odlučno slomiti“ svaki takav pokušaj.
Nedavno je došlo do značajne eskalacije između Kine i SAD – najmoćnijeg saveznika Tajvana.
Kina je slala na desetine ratnih aviona u zonu protivvazdušne odbrane Tajvana, dok su SAD poslale mornaričke brodove kroz tajvanske vode.
U maju je američki predsednik Džo Bajden rekao da Kina „koketira sa opasnošću“ leteći svojim ratnim avionima blizu Tajvana. On je obećao da će vojno zaštititi ostrvo ako bude napadnuto.
Peking je uzvratio optužujući SAD da su „kršile svoje obećanje o Tajvanu“ i „mešale se“ u kineske poslove. Dodajući da ta zemlja „neće oklevati da se bori“ da spreči Tajvan da zvanično proglasi nezavisnost.
Mi veoma pažljivo posmatramo (Kinu) – izjavio je Milej.
Upitan da li misli da će Kina napasti Tajvan, general Milej, predsednik združenog generalštaba SAD:
Mogu, treba, bi ili ne bi, to su ključne reči tamo.
Što se tiče sposobnosti, mislim da Kina ima jasno razvijene sposobnosti. Predsednik Si (Đinping) je to pominjao u govorima, da zahteva od NAK (Narodnooslobodilačku armiju Kine) razvijanje sposobnost za napad na Tajvan u nekom trenutku.
„I da li bi ili ne, to je politički izbor, koji će se zasnivati na tome kako Kinezi vide korist od rizika od troškova u to vreme.
U ovom trenutku nema naznaka ili upozorenja o bilo čemu neposrednom. Ali opet, mi to veoma, veoma pažljivo pratimo – dodao je general Mili.
SAD nemaju zvanične diplomatske veze sa Tajvanom. Ali mu prodaju oružje kao deo svog Zakona o odnosima sa Tajvanom, koji kaže da SAD moraju da obezbede ostrvu sredstva za odbranu.
Istovremeno, održava formalne veze sa Kinom i takođe diplomatski priznaje stav Kine da postoji samo jedna kineska vlada.
Jedan veliki strah je da bi rat bio pokrenut ako Kina napadne Tajvan. Peking je u prošlosti rekao da bi mogao da povrati ostrvo silom ako bude potrebno.
Ali većina analitičara kaže da je to malo verovatno – za sada.
Postojala je debata o tome da li Kina ima vojnu sposobnost da uspe u povratu svoje otcepljene teritorije. Dok Tajvan radi na značajnom pojačanju svoje vazdušne i pomorske odbrane.
Ali mnogi se slažu da Peking priznaje da bi takav potez bio preskup i poguban – ne samo za Kinu, već i za svet.
Dosledan stav Kine je bio da traži „mirno ujedinjenje“ sa Tajvanom – i da će delovati samo ako se suoči sa provokacijom.
Jedan okidač bi verovatno bilo zvanično proglašenje nezavisnosti Tajvana. Ali to je nešto što je njena predsednica Tsai Ing-ven uporno izbegavala, iako ona insistira da su oni već suverena država.
Većina Tajvana podržava ovu poziciju, koja je poznata kao „održavanje statusa guo“, iako sve manji broj kaže da želi da se kreće ka nezavisnosti.
Slično tome, Amerika bi oklevala da budu uvučena u skupi vojni sukob, ako bi Kina krenula da povrati Tajvan, stalno signalizirajući da ne žele rat.
Kina i Tajvan:
- Zašto Kina i Tajvan imaju loše odnose? Kina i Tajvan su bili podeljeni tokom građanskog rata 1940-ih, ali Peking insistira da će ostrvo biti vraćeno u jednom trenutku, silom ako bude potrebno.
- Kako se upravlja Tajvanom? Ostrvo ima svoj ustav, demokratski izabrane lidere i oko 300.000 aktivnih vojnika u svojim oružanim snagama.
- Ko priznaje Tajvan? Samo nekoliko zemalja priznaje Tajvan. Umesto toga, većina priznaje kinesku vladu u Pekingu. SAD nemaju zvanične veze sa Tajvanom, ali imaju zakon koji od njih zahteva da ostrvu obezbede sredstva za odbranu.