Neke od najvećih i najštetnijih katastrofa koje je prouzrokovao čovek u ljudskoj istoriji.
Ljudska istorija je prožeta katastrofama, od nuklearnog topljenja i podvodnog izlivanja nafte do hemijskih eksplozija i rušenja rudnika. Saznajemo šta se tačno dogodilo u nekim zloglasnim slučajevima i kako je čovečanstvo odigralo ključnu ulogu u ovim događajima.
Klizište rudnika Aberfan
Velike katastrofe koje je prouzrokovao čovek ne dešavaju se često u Britaniji, zbog čega je rudnik Aberfan izazvao klizište još šokantnije. Selo Aberfan u velškim dolinama izraslo je oko obližnjeg rudnika uglja koji je osnovan daleke 1869. Do 1966. naselje je poraslo, a selo je bilo okruženo sa sedam ogromnih gomila otpadnog materijala iz rudarstva.
To nije nužno problem, ali u oktobru 1966. selo Aberfan je pogodilo više od 15.25 cm padavina, što je dovelo do sleganjaa sedme gomile. U 09.15 GMT 21. oktobra 1966. ogromna količina zasićenih krhotina se oslobodila gomile i putovala prema selu brzinom između približno 17 i 34 kilometra po času i u talasima 9 metara, prema časopisu Smithsonian.
Rezultat je bio poražavajući 144 osobe su izgubile život u lavini krhotina koja je usledila izazvavši tragediju, među poginulima je 116 dece.
Materijal koji se brzo kretao srušio je osnovnu školu i oštetio obližnju srednju školu, a uništeno je 18 obližnjih kuća.
Hiljade dobrovoljaca otputovalo je u Aberfan da pomognu spasilačkim naporima. Katastrofa u Aberfanu ostaje jedan od najgorih rudarskih incidenata u Velikoj Britaniji.
Katastrofa Seveso
Ova industrijska nesreća dogodila se u hemijskoj fabrici severno od Milana u Italiji. U subotu, 10. jula 1976., fabrika je proizvodila hemikaliju zvanu 2,4,5-trihlorofenol, koja se koristila kao hemijsko oružje i kao sredstvo za ubijanje korova, prema časopisu Chemosphere.
Tog dana lančana reakcija je pokidala reaktor, a to je, zauzvrat, prouzrokovalo da se šest tona toksičnih hemikalija vine u nebo.
Oblak se nataložio na 18 kvadratnih kilometara okolnog područja, uključujući i grad Seveso, prema časopisu. Deca su hospitalizovana sa upalom kože, stotine stanovnika patilo je od kožnih oboljenja, a ogromne površine zemlje su evakuisane. Hiljade životinja je uginulo ili je moralo biti zaklano da bi se sprečilo da toksini uđu u lanac ishrane.
Katastrofa Seveso je takođe imala dugoročne posledice.
Od 1976. godine, studije su otkrile da je više lokalnog stanovništva umrlo od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, a određene vrste raka su se učestale u pogođenim područjima.
Černobiljska katastrofa
Eksplozija u Černobilju jedna je od najzloglasnijih katastrofa koje je prouzrokovao čovek i to sa dobrim razlogom.
Počelo je sasvim nevino, sa inženjerima koji su izveli rutinski eksperiment koji je trebalo da otkrije da li će hitno hlađenje vode funkcionisati tokom nestanka struje.
Test je ranije obavljen, ali je tom prilikom došlo do skoka struje i inženjeri nisu mogli da zaustave nuklearne reaktore u Černobilju.
Para se nakupila u jednom reaktoru, krov je oduvan, nuklearno jezgro je izloženo, a radioaktivni materijal je ispušten u atmosferu.
Radnici i vatrogasci su hospitalizovani, a 28 osoba je brzo preminulo od akutnog izlaganja radijaciji. Za gašenje požara bilo je potrebno skoro dve nedelje i vojna intervencija.
Ono što je najvažnije, trebalo je više od jednog dana da 50.000 stanovnika obližnjeg Pripjata bude evakuisano. Nakon toga, vlada je uspostavila „zonu isključenja“ 30 km i izgradila kupolu za zadržavanje na vrhu lokacije.
U godinama nakon incidenta, studije procenjuju da je hiljade ljudi podleglo raku zbog radijacije. To je takođe jedna od najskupljih katastrofa u istoriji, a procenjuje se da će se napori na obuzdavanju i čišćenju nastaviti do 2065.
Azbestni oblaci Montane
Priča o Libiju, u američkoj državi Montana, počela je kada su doseljenici stigli 1800-ih i grad se proširio zahvaljujući izgradnji rudnika i železnice. 1919. otkriće minerala po imenu vermikulit promenilo je Libinu sudbinu.
Vermikulit ima mnogo namena, od baštovanstva do delova za automobile, a rudnik u Libiju je proizvodio 80% svetske zalihe do 1963.
To je sjajno i unosno, ali neke vrste vermikulita sadrže azbest, izuzetno opasnu supstancu koja može izazvati ogromne niz problema sa plućima.
Vermikulit u Libiju u Montani je sadržao azbest, a rudarska kompanija je znala za njegove opasne sporedne efekte.
Ali nikome nisu rekli, a ljudi u Libiju su koristili otpadne proizvode rudnika za izgradnju i uređenje, uključujući školske projekte i klizališta.
Kao rezultat toga, skoro 10% stanovništva grada umrlo je od bolesti uzrokovanih azbestom, a ljudi koji su umrli nisu uvek bili rudari, azbestna vlakna koja su izazvala zdravstvene probleme lako se prenose na druge ljude, prema organizaciji Mesothelioma Hope .
Grad je, zapravo, proveo decenije radeći pod toksičnim oblakom.
Rudnik je zatvoren 1990. godine, ali gradska pitanja nisu postala poznata sve do 1999. godine, a 2009. američka vlada je proglasila vanredno stanje u Libiju kako bi očistila grad, navodi Guardian.
Tada je već bilo kasno.
Stotine ljudi je preminulo od zdravstvenih problema povezanih sa azbestom, hiljade ih je iskusilo bolest, a novi smrtni slučajevi i bolesti i dalje su prijavljivani čak do 2018. godine zbog dugoročnih efekata ovih otrovnih supstanci.
Rizici od azbesta
Smrtonosna azbestna vlakna mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme decenijama.
Izlivanje nafte kod platforme Deepwater Horizon
Izlivanje nafte je među najvidljivijim katastrofama našeg vremena koje je prouzrokovao čovek, a incident Deepwater Horizon iz 2010. slovi za najveće izlivanje nafte u moru u istoriji.
Naziv potiče od aparata za bušenje u centru incidenta.
Naftna platforma Deepwater Horizon bila je plutajuća platforma koja je bušila istraživačku bušotinu nafte oko 5.600 metara ispod nivoa mora u Meksičkom zalivu. To, samo po sebi, nije bio problem, a oprema je dobro funkcionisala u svojim granicama. Ali 20. aprila 2010. godine, gas metan iz podvodnog bunara se proširio i podigao se u platformu za bušenje, gde se zapalio i eksplodirao.
Eksplozija je brzo zahvatila celu platformu za bušenje, ubivši jedanaest radnika, a evakuisano je devedeset četiri člana posade.
Dva dana kasnije, platforma je potonula.
Do tog trenutka, međutim, ogromna naftna mrlja je izašla iz podvodnog bunara i počela da se širi na tom mestu. BP, kompanija koja je ugovorila brod Deepwater Horizon za istražno bušenje, pokušala je da zaustavi curenje podvodnim vozilima na daljinsko upravljanje, kupolom od 125 metričkih tona i bušenjem sekundarne bušotine, ali je nafta tekla 87 dana.
Procenjuje se da je oko 954 miliona litara nafte iscurilo iz podvodnog bunara i da je izlivanje direktno uticalo na oko 181.000 kvadratnih kilometara okeana u Meksičkom zalivu.
Izlivanje nafte Deepwater Horizon bila je katastrofa bez presedana.
Bopalska katastrofa
Dana 2. decembra 1984. došlo je do curenja gasa u fabrici pesticida u Bopalu, Indija.
Katastrofa izazvana neispravnim funkcionisanjem sigurnosnih sistema, a naglo povećanje pritiska dovelo je do curenja 40 tona hemikalije zvane metil izocijanat u atmosferu.
To je ogromna količina toksičnog materijala, a fabrika je bila okružena gusto zbijenim naseljima, tako da je više od 600.000 ljudi bilo izloženo smrtonosnom oblaku.
Ljudi koji žive oko fabrike nisu bili na vreme obavešteni, a bolničko osoblje je dobilo oprečne informacije o situaciji.
Nevini ljudi su patili od kašlja, iritacije očiju, opekotina, nedostatka vazduha i povraćanja, a hiljade ljudi je umrlo u roku od nekoliko sati.
Na hiljade životinja je takođe umrlo.
Dugoročne studije od nesreće potvrdile su da su hiljade ljudi i dalje pogođene očnim, plućnim i psihičkim oštećenjima, a čak je i danas teško reći koliko je ljudi tačno pretrpelo neki vid štete.
Blatnjavi vulka Sidoarđo
Većina ljudi misli na lavu koja teče iz vulkana, ali u Sidoarđu, Indonezija, naći ćete najveći blatnjavi vulkan na svetu.
Nastao je eksplozijom na gasnoj bušotini koju je izbušila energetska kompanija, iako zvaničnici kompanije tvrde da je problem izazvao zemljotres udaljen oko 250 km.
Širom sveta postoji više od 1.000 blatnjavih vulkana, ali ovaj indonežanski primer je verovatno jedini izazvan ljudskom aktivnošću, prema časopisu Mud Volcanoes, Geodynamics and Seismicity. Sve je počelo 28. maja 2006. bušotina je izbušena do skoro 3.000 metara. To je dovelo do toga da voda, para i gas izbijaju iz zemlje u blizini, a sledećeg dana voda, para i blato su ponovo počeli da se pojavljuju, i od tada su tu.
Zvanično se zove Lumpur Lapindo i obično se naziva vulkan Lusi.
U početku je vulkan eruptirao sa više od 180.000 kubnih metara blata dnevno.
Jedanaest ljudi je poginulo tokom eksplozije gasovoda, a 30.000 ljudi je evakuisano iz tog područja.
Desetak sela i više od 10.000 domova je uništeno, a metal iz toka mulja zagadio je obližnje reke.
Deponije Severnog Pacifika
Ne postoji mnogo katastrofa koje je prouzrokovao čovek koje su tako velike ili vidljive kao Veliko pacifičko smeće.
Nema ništa posebno komplikovano u tome šta se ovde dešava: ogromna količina smeća je ušla u okean tokom poslednjih decenija zbog nemarnih ljudi.
Deo se proteže od kalifornijske obale, preko Tihog okeana do Japana, i zapravo se sastoji od dva različita dela smeća, jednog na zapadnoj strani okeana, a drugog na istoku.
Struje se kombinuju da usisavaju smeće u vrtlog, a ovi sićušni objekti ne mogu da pobegnu.
Veliko pacifičko smeće se ne sastoji samo od hrskavih paketića i boca za piće. Većina plastike u zakrpi se raspala na sitne komadiće zbog kojih voda jednostavno izgleda zamućena, a ekolozi procenjuju da 70% okeanskih ostataka tone na dno mora, tako da bi ispod površine moglo biti mnogo više.
Veličina varira: procene se kreću između oko 700.000 i 15.000.000 km2 u zavisnosti od kretanja mora.
Neki od predmeta u grupama smeća su stariji od 50 godina, jer plastika jednostavno nije biorazgradiva. Naučnici smatraju da on postaje deset puta veći svake decenije, uprkos pokušajima da se reši problem.
Nije iznenađujuće da ove grupe smeća imaju užasan efekat na divlje životinje. Morske životinje mogu se uloviti u komade plastike ili u napuštene ribarske mreže, što može brzo dovesti do smrti. Životinje mogu umreti kada pomešaju plastične predmete sa hranom.
Takođe ove morske deponije imaju ogroman i štetan uticaj na okeanske ekosisteme i lance ishrane, jer plastika na površini vode može da blokira sunčevu svetlost od algi i planktona, a zagađivači mogu da iscure iz različitih vrsta plastike.
Požari u Kaliforniji
Klimatske promene su dovele do toga da su šumski požari postali daleko češća pretnja širom sveta, a 2018. godine su ogromna područja Kalifornije pogođena nekim od najgorih požara u poslednje vreme. Više od 100 ljudi poginulo je u više od 8.500 požara širom Kalifornije, a požari su uništili više od 24.000 zgrada i izgoreli dva miliona hektara zemlje.
Većina požara u Kaliforniji dogodila se u julu i avgustu, a vlada je tada proglasila nacionalnu katastrofu.
Nema sumnje da su požari katastrofa koju je prouzrokovao čovek.
U godinama koje su prethodile požarima došlo je do povećanja temperature zbog klimatskih promena, što je ubilo mnogo drveća u Kaliforniji a ta mrtva, suva stabla pružaju dovoljno goriva za širenje požara.
Naučnici predviđaju da će ova vrsta katastrofe postati češća samo zbog klimatskih promena, pa bi se ekstremno vreme u Kaliforniji uskoro moglo osećati normalno.
Nažalost, požari imaju značajne zdravstvene efekte i na ljude.
Eksplozija u hemijskoj fabrici Džilin
Ovaj incident se dogodio u kineskom gradu Džilin u novembru 2005. godine i doživeo je niz eksplozija u petrohemijskoj fabrici.
Neposredno nakon eksplozija, više od 10.000 ljudi je evakuisano iz lokalne oblasti.
To je dovoljno loše, ali to nije cela priča.
Eksplozije su izbacile oko 100 metričkih tona zagađivača u reku Songhua, a to je bila velika stvar, jer nekoliko velikih gradova zavisi od te reke za snabdevanje vodom .
Snabdevanje je bilo prekinuto nekoliko dana dok su zalihe vode prečišćene, a voda je morala da se transportuje iz netaknutih gradova kako bi se ljudima pomoglo.
Neki gradovi su iskopali dubokovodne bunare kako bi osigurali da neće u potpunosti zavisiti od reka za svoje zalihe vode.
Toksini iz prvobitnih eksplozija nisu uticali samo na kineske zalihe vode. Hemikalije su otkrivene u ruskim gradovima i u Japanskom moru.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram
Izvor: Mediji