Neki vladari Maja su možda bili spaljeni, a njihov pepeo je tada bio pomešan sa gumom da bi se napravile lopte koje se koriste u igri pelote, tvrdi jedan arheolog.
Spaljeni ljudski ostaci otkriveni su u ruševinama grada Maja i dovele su do nove teorije o obredima smrti drevne civilizacije.
Arheolog Huan Jadeun Angulo došao je do te hipoteze nakon što je pronašao urne sa ljudskim pepelom, gumom i korenjem u hramu Maja u Meksiku.
Pelota je među najstarijim timskim sportovima.
Jadeun, arheolog sa Meksičkog Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju (INAH), proučava nedavno otkrivenu kriptu ispod Sunčevog hrama na arheološkom nalazištu Tonina u južnom Meksiku.
Unutar podzemne kripte i njenog pretprostora, arheolozi su pronašli 400 urni koje sadrže mešavinu ljudskog pepela, uglja, gume i korena biljaka.
Jadeun veruje da je kripta korišćena za spaljivanje tela mrtvih u verskom ritualu.
Pepeo je zatim dodat drugom organskom materijalu da bi se napravile teške lopte koje se koriste u peloti, timskoj igri koja se igrala u Mezoamerici pre hiljadu godina, tvrdi ova teorija.
Arheološko nalazište Tonina možda nije toliko poznato kao ruševine Maja u Palenkeu, ali je impresivan kompleks izgrađen na brdu u džungli Čiapasa.
Među konstrukcijama sačuvanim do danas je i igralište na kome su Maje igrale pelotu.
Prema rečima gospodina Jadeuna, rezbarije u kamenu na ključnim lokacijama unutar terena za loptu nude tragove koji podržavaju njegovu teoriju.
On kaže da rezbarije u kamenu sugerišu da su tri vladara, od kojih su svi umrli između 722. i 776. godine nove ere, odvedena u „pećinu mrtvih“ radi njihove „transmutacije“.
Kao što su Egipćani pokušavali da sačuvaju (tela), znamo da su ovde transformisani na drugi način – rekao je Jadeun.
Arheolog smatra da su Maje htele da se tela njihovih pravila „pretvore u životnu snagu, nešto što će stimulisati njihov narod” i da su zato svoj pepeo preradili u gumu koja se koristila za pravljenje loptica za igru.
Imamo dokaze da su bile ugrađene u lopte, tokom klasičnog perioda i te lopte su bile gigantske – objasnio je gospodin Jadeun.
Izrezbareni kameni disk pronađen na drugom mestu u Čiapasu sugeriše veličinu pelota lopte u 6. veku i kako su je igrači pokretali kukovima.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram