Iranski zvaničnici sada otvoreno govore o nečemu što je Teheran dugo negirao dok obogaćuje uranijum na nivoima koji su najbliži materijalu za oružje: Islamska Republika je spremna da napravi atomsko oružje po svojoj volji.
Ove primedbe bi mogle da budu gadne da bi iznudile više ustupaka za pregovaranje od SAD.
Ili, kako upozoravaju analitičari, Iran bi mogao da dostigne tačku kao što je to uradila Severna Koreja pre nekih 20 godina, kada odluči da je krajnje oružje veće od svih daljih međunarodnih sankcija.
Sve ovo bi moglo biti stavljeno na probu u četvrtak dok se Iran, SAD i Evropska unija pripremaju za hitni samit koji izgleda kao poslednji pokušaj u Beču da se oživi nuklearni sporazum Teherana usred novog pritiska.
Za nekoliko dana uspeli smo da obogatimo uranijum do 60% i lako možemo da proizvedemo 90% obogaćenog uranijuma. … Iran ima tehnička sredstva za proizvodnju nuklearne bombe, ali Iran nije doneo odluku da je napravi – rekao je za Al Džaziru Kamal Kharazi, savetnik vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, sredinom jula.
Uranijum obogaćen na 90% smatra se za oružje.
Ataollah Mohajerani, ministar kulture pod reformističkim predsednikom Mohamedom Hatamijem, tada je napisao u iranskim dnevnim novinama Etemad da je Harazijeva najava da bi Iran mogao da napravi nuklearno oružje pružila „moralnu lekciju“ za Izrael i predsednika Džoa Bajdena.
I konačno, Mohamed Eslami, šef iranske civilne nuklearne agencije, dao je sopstveni komentar o potencijalnom vojnom aspektu iranskog programa.
Kao što je gospodin Kharazi pomenuo, Iran ima tehničku sposobnost da napravi atomsku bombu, ali takav plan nije na dnevnom redu – rekao je Eslami u ponedeljak, prema poluzvaničnoj novinskoj agenciji Fars.
Eslamijeva agencija je kasnije rekla da je bio „pogrešno shvaćen i pogrešno procenjen“ – što je verovatno znak da iranska teokratija nije želela da bude tako konkretan.
Eslamijeva pretnja takođe ima veću težinu od drugih jer je direktno radio za iranske odbrambene agencije povezane sa iranskim vojnim nuklearnim programom, uključujući onu koja je tajno gradila centrifuge za obogaćivanje uranijuma sa pakistanskim nuklearnim proliferatorom A.K. Hanova.
Ali do 2003. Iran je napustio svoj vojni nuklearni program, prema američkim obaveštajnim agencijama, američkim evropskim saveznicima i inspektorima IAEA.
SAD su tada izvršile invaziju na Irak, navodeći kasnije opovrgnute tvrdnje da Sadam Husein krije oružje za masovno uništenje. Amerika je već bila u ratu u Avganistanu, drugoj zemlji koja je susedna Iranu.
Libija pod tadašnjim diktatorom Moamerom Gadafijem odustala je od sopstvenog vojnog atomskog programa u nastajanju koji se oslanjao na iste pakistanske centrifuge koje je Teheran kupio od Kana.
Na kraju, Iran je postigao svoj nuklearni sporazum iz 2015. sa svetskim silama, po kojem je dobio olakšanje ekonomskih sankcija dok je drastično smanjio svoj program. Prema sporazumu, Teheran bi mogao da obogati uranijum na 3,67 odsto, uz održavanje zaliha uranijuma od 300 kilograma pod stalnim nadzorom nadzornih kamera i inspektora IAEA.
Međutim, tadašnji predsednik Donald Tramp jednostrano je povukao Ameriku iz sporazuma 2018. godine, rekavši da će pregovarati o jačem dogovoru, uključujući program balističkih raketa Teherana i njegovu podršku regionalnim militantnim grupama. Napadi na kopnu, na moru i u vazduhu podigli su tenzije širom Bliskog istoka. I Iran je nakon godinu dana počeo da krši uslove sporazuma.
Prema poslednjem javnom prebrojavanju IAEA, Iran ima zalihe od oko 3.800 kilograma obogaćenog uranijuma. Još više zabrinjava stručnjake za neprofileraciju, Iran sada obogaćuje uranijum do 60% čistoće, nivo koji nikada ranije nije dostigao, a koji je kratak, tehnički korak udaljen od 90%.
Stručnjaci upozoravaju da Iran ima dovoljno 60% obogaćenog uranijuma da se ponovo preradi u gorivo za najmanje jednu nuklearnu bombu.
I sada potpuno otvoreno govore o mogućim namerama za stvaranje nuklearne bombe.
Iranske diplomate godinama su ukazivale na Hamneijeva propovedanja kao na obavezujuću fetvu, ili versku uredbu, da Iran neće praviti atomsku bombu.
Ne trebaju nam nuklearne bombe. Nemamo nameru da koristimo nuklearnu bombu – rekao je Hamnei u govoru u novembru 2006, prema transkriptu iz njegovog kabineta.
Za sada se čini da će Iran nastaviti da se oslanja na atomsku pretnju. Čini se da se i javno mnjenje menja.
Video koji je nedavno postavljen na mreži sa nalog za koji se veruje da je povezan sa iranskom paravojnom Revolucionarnom gardom otvoreno je uputio raketnu pretnju Njujorku.
Iran je opisao kao „jedan korak od nuklearnog prodora i od pridruživanja (drugim zemljama) koje imaju nuklearno oružje“.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram