Afrička zemlje su „u pripravnosti“ zbog izbijanja ebole, Nigerijski zdravstveni zvaničnici zabrinuti su da bi se smrtonosna bolest mogla proširiti iz Ugande na okolne države.
Nigerijski zdravstveni nadzornik pozvao je naciju da bude na oprezu zbog izbijanja ebole u Ugandi. Hemoragična virusna bolest, ozloglašena po visokoj stopi smrtnosti, mogla bi se proširiti u zemlju sa putnicima.
„Verovatnoća uvoza u Nigeriju je velika zbog povećanog vazdušnog saobraćaja između Nigerije i Ugande, posebno preko kenijskog aerodroma u Najrobiju, regionalnog transportnog čvorišta, i drugih susednih zemalja koje dele direktnu granicu sa Ugandom“, saopšteno je iz nigerijskog Centar za kontrolu bolesti (NCDC).
Ako se uveze, može se proširiti u zemlji putem masovnih okupljanja, političkih skupova, verskih ceremonija ili festivala, upozorila je organizacija. Nacionalni sistem za otkrivanje infekcija ebolom sada je „u stanju pripravnosti“, saopšteno je.
Iako je rizik od virusa visok, Nigerija ima tehnologiju, obučene lekare i kapacitete za testiranje da „efikasno reaguje u slučaju izbijanja“, objasnio je NCDC, navodeći iskustvo zemlje u suočavanju sa epidemijom iz 2014.
Epidemija pre skoro deceniju bila je najveća koja je do sada zabeležena. Infekcija se tada proširila daleko od zapadne Afrike.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prijavila je 28.616 sumnjivih, verovatnih i potvrđenih slučajeva i 11.310 smrtnih slučajeva u Gvineji, Sijera Leoneu i Liberiji, tri zemlje koje su najviše pogođene.
Zdravstvene vlasti u Ugandi proglasile su vanredno stanje ebole 20. septembra, nakon što je u zemlji potvrđen prvi smrtni slučaj u tri godine. Prijavljeno je više pacijenata sa sličnim simptomima, a od prošle nedelje Uganda je imala 43 potvrđena slučaja i devet smrtnih slučajeva, saopštilo je ministarstvo zdravlja.
Epidemiju je izazvao sudanski soj virusa ebole. To je jedna od dve originalne varijante patogena, identifikovane 1976. kao uzrok hemoragične groznice u dve odvojene epidemije u Sudanu i susednom Zairu.
Soj je ranije pokazivao stope mortaliteta između 41% i 100%, iako su brojke verovatno pogoršane lošom medicinskom negom koju su dobijali mnogi zaraženi pojedinci i izazovima u praćenju infekcija.
Nakon što je izbijanje 2014. pokazalo da virus predstavlja veću pretnju u međusobno povezanom svetu, uložen je dodatni napor u stvaranje vakcine protiv ebole.
Prema SZO, vakcinu Džonson i Džonson odobrila je Evropska agencija za lekove, ali ona tek treba da bude u potpunosti testirana i nije namenjena kao hitan odgovor na epidemiju u razvoju. Dve doze leka treba da se ubrizgaju u razmaku od 56 dana, a drugi ubod je dizajniran da zaštiti od sudanskog soja i nekih drugih varijanti.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru i Gab-u!
Dnevni Puls/Mediji