Istraživači su otkrili da je aspartam, najčešće korišćeni veštački zaslađivač koji se nalazi u skoro 5.000 dijetalnih namirnica i pića, povezan sa ponašanjem nalik anksioznosti kod miševa.
Studija, objavljena u časopisu PNAS, primetila je da su miševi koji su konzumirali aspartam iskusili anksioznost, a efekti su se proširili do dve generacije od muških glodara koji su bili izloženi zaslađivaču.
„Ova studija pokazuje da moramo da se osvrnemo na faktore životne sredine, jer ono što vidimo danas nije samo ono što se dešava danas, već i ono što se dogodilo pre dve generacije, a možda i duže“, koautor studije Pradip Bhid sa Medicinskog koledža Državnog univerziteta u SAD, Florida je rekao.
Naučnici kažu da efekti mogu biti posledica epigenetskih promena kod miševa.
Za razliku od mutacija u genima, epigenetske promene su reverzibilne i ne menjaju DNK sekvencu, ali mogu promeniti način na koji telo čita DNK sekvencu.
Istraživači su otkrili da je izloženost aspartamu kod miševa dovela do promena u ekspresiji gena koji regulišu ravnotežu ekscitacije-inhibicije u amigdali mozga koja reguliše anksioznost i strah.
New study in @PNASNews: @FSUCoM research links aspartame, an artificial sweetener found in diet foods and drinks, to anxiety-like behavior in mice. Along with producing anxiety in the mice who consumed aspartame, the effects extended up to two generations.https://t.co/6HfldPUW5I
— FSU Research (@FSUResearch) December 8, 2022
U studiji su dali miševima vodu za piće koja je sadržala aspartam u približno 15 odsto maksimalnog dnevnog unosa za ljude koji je odobrila Američka agencija za hranu i lekove FDA.
Ova doza, kažu naučnici, je ekvivalentna oko šest do osam konzervi dijetalne sode dnevno za ljude, i nastavljena je 12 nedelja u studiji koja je trajala četiri godine.
Kada se konzumira, aspartam – zaslađivač koji je odobrila američka Uprava za hranu i lekove (FDA) 1981. godine – postaje asparaginska kiselina, fenilalanin i metanol, a svi oni mogu imati jake efekte na centralni nervni sistem, kažu istraživači.
Istraživači su otkrili „izraženo ponašanje nalik anksioznosti“ kod miševa kroz niz testova u lavirintu kroz više generacija koje potiču od mužjaka izloženih aspartamu.
„Anksioznost, njegov odgovor na diazepam i promene u ekspresiji gena amigdale nisu ograničeni na pojedince izložene aspartamu, već se pojavljuju i u do dve generacije koje potiču od muškaraca izloženih aspartamu“, napisali su naučnici u studiji.
„Bila je to tako snažna osobina nalik anksioznosti da mislim da niko od nas nije očekivao da ćemo videti. Bilo je potpuno neočekivano. Obično vidite suptilne promene“, rekla je Sara Džons, još jedna koautorka studije.
Kada je miševima dat diazepam, lek koji se koristi za lečenje anksioznog poremećaja kod ljudi, prestali su da pokazuju ponašanje slično anksioznosti, kažu naučnici.
„Ekstrapolacija nalaza na ljude sugeriše da konzumacija aspartama u dozama manjim od maksimalnog dnevnog unosa koje preporučuje FDA, može dovesti do neurobihejvioralnih promena kod pojedinaca koji konzumiraju aspartam i njihovih potomaka“, napisali su istraživači.
U daljim studijama, istraživači se nadaju da će razumeti kako aspartam utiče na pamćenje kod miševa i mehanizme koji verovatno utiču na prenošenje efekta aspartama kroz generacije.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru i Gab-u!
Dnevni Puls/The Independent