Bil Gejts, veliki poznavalac zaraznih bolesti, još veći filantrop i jedan od najbogatijih ljudi na planeti, u najnovijem prezentovanju njegovog ličnog mišljenja, jer on ipak zna najbolje o virusima.
Gejts je u najnovijim izlivima mudrosti, tokom samita TIME 100 u Njujorku, u utorak, obrazložio svoje mišljenje koliko smo imali sreće sa kovidom i stopom smrtnosti samog virusa.
Cena pandemije je zapanjujuća, kako u pogledu ljudskih života, tako i u pogledu ekonomske aktivnosti.
Ali Bil Gejts veruje da je čovečanstvo srećno što virus nije bio još razorniji.
Moram da kažem, s obzirom na broj žrtava ove pandemije, 20 miliona mrtvih širom sveta, milion u SAD, i moglo je biti mnogo fatalno. Upravo smo imali sreće da je stopa smrtnosti po slučaju bila oko 0,2% – rekao je Gejts novinarki Tajma tokom samita TIME 100.
Dok je zvanični globalni broj umrlih od kovida oko 6,3 miliona, stručnjaci procenjuju da je stvarni broj umrlih mnogo veći. U maju je Svetska zdravstvena organizacija procenila da je bilo oko 14,9 miliona viška smrtnih slučajeva povezanih sa pandemijom 2020. i 2021. godine.
Gejts je upozorio da ne treba računati na sličnu sreću tokom sledeće globalne pandemije.
S obzirom na to koliko je pandemija kovida destabilizovala svet, ako se pojavi još jedan virus sa sličnom virulentnošću, ali sa mnogo većom stopom smrtnosti – recimo, 5% – to bi mogao biti „kraj društva“ – rekao je Gejts.
Šanse za još jednu pandemiju u narednih 20 godina, bilo prirodne ili namerne, rekao bih, su preko 50 odsto – rekao je on.
Takvo upozorenje je posebno uznemirujuće.
Iako Gejts nije bio stidljiv da podiže uzbunu kada je svet u opasnosti, kao na primer, 2015. godine, kada je upozorio da svet nije spreman za izbijanje virusa. U stvari, on je više puta tvrdio da pandemije nisu neizbežne.
Veliki filantrop se zalaže za poboljšanje tehnologija, uključujući vakcine, terapije i dijagnostiku; izgradnja zdravstvenih sistema; i poboljšanje globalnog praćenja bolesti.
U intervjuu za TIME, Gejts je naglasio da su ove promene neophodne i u bogatim i u siromašnim zemljama. Kako bi se obezbedilo da naučnici svuda imaju resurse koji su im potrebni da podignu crvene zastave o rastućim epidemijama. Te da ih stave pod kontrolu u roku od samo 100 dana.
Kako bi poboljšao globalno praćenje bolesti, Gejts se zalaže za stvaranje, kako on naziva, tima za „Globalni odgovor na epidemiju i mobilizaciju“. Koji bi se sastojao od 3.000 stručnjaka za zarazne bolesti i kojim bi upravljala Svetska zdravstvena organizacija.
Između ostalih aktivnosti, grupa bi pomogla u vođenju vežbi o izbijanju bolesti u zemljama kako bi se testirala njihova spremnost.
Finansiranje takvog tima koštalo bi otprilike milijardu dolara godišnje – rekao je Gejts.
Ali, kako on kaže – primetio je, s obzirom na društvenu cenu kovida, to je jeftiniji način da se zaustavi još jedna pandemija.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram