Pre oko 2.500 godina, čovek na severozapadu Kine bio je sahranjen sa oklopom napravljenim od više od 5.000 kožnih krljušti, vojnom odećom koja je tako zamršena da njen dizajn izgleda kao krljušt ribe, otkriva nova studija.
Oklop, koji podseća na prsluk nalik na kecelju, mogao bi se brzo obući bez pomoći druge osobe.
To je lagana, visoko efikasna odbrambena odeća jedne veličine koja odgovara svima za vojnike u nekoj masovnoj vojsci – rekao je vodeći istraživač Patrik Vertman, istraživač sa Instituta za azijske i orijentalne studije Univerziteta u Cirihu.
Tim je to nazvao ranim primerom bionike, ili uzimanjem inspiracije iz prirode za ljudsku tehnologiju.
U ovom slučaju, kožne ljuske koje se preklapaju nalik ribi „jačaju ljudsku kožu radi bolje odbrane od udaraca, uboda i hitaca – rekla je koistraživačica studije Maike Vagner, naučni direktor Odeljenja za Evroaziju Nemačkog arheološkog instituta.
Istraživači su iskopali kožnu odeću na groblju Jangaj, arheološkom nalazištu u blizini grada Turfana, koji se nalazi na obodu pustinje Taklamakan.
Lokalni seljani otkrili su drevno groblje ranih 1970-ih. Od 2003. godine, arheolozi su tamo iskopali više od 500 sahranjenih, uključujući i grob sa kožnim oklopom. Njihovi nalazi pokazuju da su drevni ljudi neprekidno koristili groblje skoro 1.400 godina, od 12. veka pre nove ere, do drugog veka nove ere.
Dok ovi ljudi nisu ostavili pisane zapise, drevni kineski istoričari nazivali su narod Tarimskog basena narodom Češi i primetili da su živeli u šatorima, bavili se poljoprivredom, držali životinje poput goveda i ovaca i bili vešti sa konjima. Bili su dobri jahači i strelci – rekao je Vertman.
Oklop je redak nalaz
Kožni oklop otkriven u drevnoj egipatskoj grobnici kralja Tutankamona, iz 14. veka pre nove ere, jedini je dobro očuvani drevni kožni oklop sa poznatim poreklom.
Još jedan dobro očuvan kožni oklop, koji se nalazi u Muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku, datira od osmog do trećeg veka pre nove ere, ali njegovo poreklo je nepoznato.
Bilo je „veliko iznenađenje“ pronaći oklop – rekla je Vagner .
Istraživači su odeću pronašli u grobu čoveka koji je umro sa 30 godina. Bio je sahranjen sa nekoliko artefakata, uključujući grnčariju, dva konjska obraza napravljena od roga i drveta i lobanju ovce.
Na prvi pogled, prašnjavi snop komada kože (u sahrani)… nije izazvao veliku pažnju među arheolozima – rekla je Vagner.
Uostalom, nalazi antičkih predmeta od kože su prilično česti u izuzetno suvoj klimi Tarimskog basena.
Rekonstrukcija pancira je otkrila da ima 5.444 male kožne ljuske i 140 većih ljuski. Verovatno su napravljene od kravlje sirove kože, koje su bile „poređane u horizontalne redove i povezane kožnim pertlama koje prolaze kroz rezove“, rekla je Vagner.
Različiti redovi se preklapaju, što je stil koji je naterao grčkog istoričara Herodota da nazove oklop sličnog dizajna, koji su u petom veku nosili Persijski vojnici, „krljušt riba“.
Biljni trn zaboden u oklop dao je radiokarbonski datum od 786. pre nove ere do 543. pre nove ere, otkrili su istraživači, što ukazuje na to da je bio stariji od oklopa nalik na ribu koji su nosili Persijanci.
Prema rekonstrukciji tima, oklop bi bio težak do 5 kilograma.
Potpuno jedinstveno
Otkriće je jedinstveno. „Ne postoji drugi oklop iz ovog ili ranijeg perioda u Kini“, rekla je Vagner. „U istočnoj Kini pronađeni su fragmenti oklopa, ali drugačijeg stila.
Duboko uronjenje u istoriju oklopa u ljusci otkrilo je da su zapadnoazijski inženjeri razvili oklop za zaštitu vozača kočija oko 1500. godine pre nove ere, kada su kočije postala deo vojske.
Nakon toga, ovaj stil oklopa se proširio na sever i istok do Persijanaca i Skita i na kraju do Grka.
Ali za Grke je to uvek bilo egzotično. Oni su više voleli druge vrste oklopa – rekao je Vertman.
Zbog svoje lokalne jedinstvenosti, izgleda da novoopisani oklop nije napravljen u Kini, rekla je Vagner.
U stvari, izgleda kao neoasirska vojna oprema iz sedmog veka pre nove ere, koja se vidi na kamenim rezbarijama, prema Britanskom muzeju.
Pretpostavljamo da je ovaj komad kožnog oklopa verovatno proizveden u Neoasirijskoj imperiji. A moguće da je proizveden i u susednim regionima – rekao je Vertman.
Ako je ova ideja tačna, „onda je Janghai oklop jedan od retkih stvarnih dokaza prenosa tehnologije Zapad-Istok. Preko evroazijskog kontinenta tokom prve polovine prvog milenijuma pre nove ere“, napisali su istraživači u studiji.
Kako je nošen?
Oklop uglavnom štiti prednji torzo, kukove, levu stranu i donji deo leđa.
Ovaj dizajn odgovara ljudima različitog stasa, jer se širina i visina mogu podesiti trakama – rekao je Vertman.
Njegova zaštita sa leve strane značila je da je nosilac mogao lako da pomera desnu ruku.
Čini se savršenom odećom i za borce na konjima i za pešake, koji moraju da se kreću brzo i da se oslanjaju na sopstvenu snagu – dodao je on.
Delovi konjskog obraza koji su pronađeni u grobovima mogu ukazivati na to da je vlasnik grobnice zaista bio konjanik.
Međutim, kako je oklop završio u ljudskoj grobnici „ostaje zagonetka“ – rekao je Vertman.
Da li je sam nosilac Janghai oklopa bio strani vojnik (čovek iz Turfana) u asirskoj službi koji je bio opremljen asirskom opremom i doneo je kući. Ili je možda oklop uzeo od nekog drugog ko je bio tamo. Ili je on sam bio Asirac ili Severnokavkazac koji je nekako završio u Turfanu je stvar nagađanja!? Sve je moguće.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter