Supersile se bore da kontrolišu lance snabdevanja „minerala budućnosti“.
Litijum je esencijalni mineral za obnovljive izvore energije i sprema se da u 21. veku postane ono što je ugalj bio u prethodna dva veka.
Mineral je ključni materijal u proizvodnji litijum-jonskih baterija, koje napajaju sve, od mobilnih telefona do električnih automobila. Što je još važnije, Ujedinjene nacije smatraju da je to „stub ekonomije bez fosilnih goriva“, koji se smatra primarnim načinom skladištenja energije u čistim energetskim mrežama budućnosti. Kao takav, litijum je postao jedna od najtraženijih roba čija je cena porasla za preko 500% u poslednje dve godine.
Geopolitičke struje vode borbu svetskih sila za dragoceni mineral. Postoji borba oko toga ko kontroliše lance snabdevanja, koju su započele SAD, koje su odbacile globalizaciju i nastoje da ponovo potvrde svoj uticaj na kritična svetska dobra tako što će ih nasilno pregraditi i podrivati konkurente (ključni aspekt njenog pristupa prema Rusiji i Kini) .
Sa svojom dominantnom pozicijom nad proizvodima i tehnologijama obnovljivih izvora energije, Kina je postala fokus napora Bajdenove administracije da povrati vodeću poziciju u industriji. Konkurentniji stav Vašingtona doveo je do sukoba dve zemlje oko toga ko može da locira i eksploatiše nalazišta litijuma širom planete. Ko god kontroliše lanac snabdevanja, dominiraće industrijom.
Lanac snabdevanja počinje tamo gde se nalazi dotični resurs. Po ovome, Kina ima prednost, posedujući i značajnu količinu litijuma i sposobnost da ga iskopa. Nalazi se na šestom mestu u svetu po ukupnim resursima litijuma (5,1 milion tona) i četvrtom po rezervama koje se mogu iskopavati (1,5 miliona tona).
Same SAD imaju više resursa litijuma sa 9,1 milion tona, ali njihove trenutne rezerve za iskopavanje iznose samo 750.000 tona. Resursi se u ovom slučaju odnose na poznata ležišta litijuma, dok su rezerve za vađenje one koje se već izvlače i koriste.
Iako bi Australija na svojoj strani, sa svojih 5,7 miliona tona rezervi litijuma, mogla da pomogne da se ravnoteža pomeri u njenu korist, čini se da SAD gube kontrolu nad regionom koji je bogat nalazištima litijuma i kojim Vašington dominira decenijama ako ne i vekovi: Centralna i Južna Amerika. U međuvremenu, Kina ostvaruje značajan napredak u ovim ključnim regionima.
Samo Latinska Amerika poseduje 56% svetskih nalazišta litijuma. Oni su koncentrisani u Boliviji, Argentini, Čileu („litijumski trougao“) i Brazilu. 21 milion tona Bolivije je praktično neiskorišćeno, a dok Argentina eksploatiše 2,2 miliona od svojih 19 miliona tona ukupnih resursa, očigledno ima prostora za rast. Pored toga, Meksiko takođe ima 1,7 miliona tona. Sada se SAD i Kina takmiče za pristup ovoj ogromnoj ponudi.
Tradicionalno, SAD su preuzele hegemoniju nad Amerikama kroz svoju politiku Monroove doktrine, koja ima za cilj da spreči pojavu bilo koje druge konkurentske sile u regionu. Da bi održao ovu dominaciju, Vašington je vodio vekovima vredne ratove i osmislio promene režima i državne udare u zemljama Latinske Amerike, a poslednji pokušaj bio je neuspešan pokušaj uklanjanja Nikolasa Madura iz Venecuele (koji je i sam imao veze sa naftom).
Kako se geopolitičko i ekonomsko rivalstvo između SAD i Kine zahuktava, Peking je nastojao da investira u mnoge litijumske poduhvate širom Amerike. SAD su odgovorile koristeći političku moć tamo gde mogu.
Bilo je napora da se kineska kompanija blokira da istražuje litijum u Meksiku, a Kanada je nedavno naredila tri kineske firme da se oslobode svojih mineralnih kompanija, navodeći pitanje nacionalne bezbednosti. Obe ove zemlje su potpisnice Sporazuma USMCA – Sjedinjene Države – Meksiko – Kanada, a pošto Kina nestane, njihovi rudnici litijuma biće otvoreniji za američke investicije.
Napori Vašingtona nisu bili uspešni u svakom slučaju. Država broj jedan po rezervama litijuma, Bolivija, nije zemlja prijatelj SAD i politički naginje daleko ulevo. Kao takav, pre nekoliko nedelja kineski konzorcijum je obezbedio ugovor u La Pazu koji mu daje pravo da razvije dve fabrike litijuma. Kineska kompanija uložiće više od milijardu dolara u prvu fazu projekta.
SAD se takođe suočavaju sa izazovima u Argentini i Brazilu, pri čemu obe zemlje odbacuju Monroovu doktrinu i nastoje da obezbede svoje interese u multipolarnom okruženju. Sa porazom od Žaira Bolsonara i povratkom levičara Luiza Inasija „Lule“ da Silve, čini se očiglednim da će se Brazil postaviti kao deo multipolarnog okruženja i tražiti angažman sa Kinom, odbacujući sinofobični, proamerički niz koji je prihvaćen od prethodnika. Pre godinu dana, Argentina se pridružila kineskoj inicijativi Pojas i put, a u julu prošle godine kineska kompanija je završila posao od skoro milijardu dolara za preuzimanje argentinske litijumske firme, nešto što SAD nisu mogle da blokiraju.
Geopolitičke tenzije se zagrevaju brzo kao preopterećena litijumska baterija. Budućnost puna električnih automobila i obnovljive, čiste energije možda dolazi, ali klimatska pitanja i budućnost čovečanstva nisu ovde pokretačka snaga. Zajednički globalni interesi su pod uticajem politike koja država treba da proizvede ove električne automobile i koja država treba da kontroliše lance snabdevanja da ih proizvodi. SAD imaju problem sa Kinom da napreduje, što stvara novi obračun u Americi.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/RT