Блиски исток изгледа као из апокалипсе. Небо од Дубаија до Сирије је постало наранџасто док су се прашина и песак вртели кроз ваздух током овог месеца. Хиљаде људи на Блиском истоку преплавило је болнице, јер имају проблема са дисањем.
Медицинске јединице у Сирији су складиштиле канистере кисеоника. У Багдаду су затворена предузећа и школе, док је Техеран обуставио летове, а Кувајт је зауставио поморски саобраћај.
Пешчане олује не познају границе. Погођен је Блиски исток. Пешчане олује прете да изазову хаос у региону, који је од виталног значаја за глобалну економију. Регион има потенцијал да утиче на све, од цене гаса на пумпама у САД до тога колико ће брзо купац из Шпаније да добије пакет из Кине, преноси ЦНН.
Стручњаци упозоравају да се та појава само погоршава.
Ас сандстормс спреад тхроугх тхе Миддле Еаст, @цхадмyерсцнн еxплаинс хоw цлимате цханге ис плаyинг а роле: пиц.тwиттер.цом/цбиУ9wдм7Д
— Цоннецт тхе Wорлд (@ЦННЦоннецт) Маy 24, 2022
Дом за три стратешка поморска пута и скоро половину познатих резерви нафте на свету, Блиски исток је кључан за глобалну трговину и снабдевање енергијом. Увид у деструктивну моћ олуја виђен је у марту 2021. године, када је Суецки канал био блокиран шест дана, од стране брода који је скренуо са курса због пешчане олује. Тих дана је у месту стајала трговина вредна скоро 60 милијарди долара.
Међутим, ова олуја изазива већи хаос по здравље људи на Блиском истоку. Док су пешчане олује типичне за ово доба године, оне се сада дешавају са невиђеном учесталошћу, кажу стручњаци.
Ирак је тешко погођен. Олује се дешавају скоро сваке недеље овог пролећа. Најмање девет великих олуја је погодило овај део света од априла. Очекује се да ће их бити још више.
Тхе Миддле Еаст’с $13 биллион сандсторм проблем ис абоут то гет wорсе https://t.co/k1bksGvfBq
— НеwсАсиа (@неwсасиа360) Маy 26, 2022
Ирачки званичник је упозорио да се његова земља сада суочава са 272 дана прашине годишње, а предвиђа се да ће тај број расти до 300 дана годишњи до 2050. године.
„Оно што се дешава у Ираку, требало би да послужи као рани знак упозорења шта би могло да се догоди у другим деловима региона“, рекао је за ЦНН Мохамед Махмуд, директор програма за клима и воду Института за Блиски исток.
Заливске земље су посебно подложне растућим олујама које донесе прашину, каже он. Такође, додајући да су земље попут Либије и Египта такође у опасности.
Трошкови се крећу од уништених пољоприврених усева и оштећене машинерије до затварања лука и аеродрома. Такође, сати утрошених на чишћење путева и друге инфраструктуре. Фактори који стоје иза ове учесталости су сложени . Стручњаци криве високе температуре и екстремну сувоћу, у комбинацији са годинама лошег управљања земљиштем и водом у Ираку и Ирану, што је довело до дезертификације и ерозије тла.
Сувљи горњи слој земље значи да снажни ветрови који дувају изнад Блиског истока могу покупити више извора прашине.
Неки стручњаци кажу да су године рата такође играле улогу у деградацији земљишта. Све је то довело до повећавања извора прашине.
„Оружани сукоб је имао огроман утицај на животну средину, на управљање и на друштво“, рекао је Игор Малрати, саветник за воде и станишта на Блиском истоку у Међународном комитету Црвеног крста.
Температуре на Блиском истоку двоструко брже расту од глобалног просека, а климатски модели предвиђају смањење падавина у неким кључним деловима региона.
Дајана Френсис, шеф лабораторије за еколошке и геофизчке науке на Универзитету Калифа у УАЕ, открила је да је велика пешчана олуја 2015. године, која је погодила делове Ирака и делова Арапског полуострва настала услед промена у поларном региону.
„Отапање леда на Арктику смањује температуру створену између поларног региона и средњих географских ширина, и због тога се временски системи полако крећу по нашем региону“, рекла је она за ЦНН.
„Конвекција која доводи до олуја сада може да се деси током неколико дана, док би се раније, без климатских промена, дешавала током неколико сати и наставила би даље“, наводи.
Док су земље у региону биле споре да се заштите од олуја, неке то примећују.
„Заиста треба нешто да се уради на повећавању водоснабдевања ових подручја у Ираку. Друга ствар коју треба покушати је засађивање вегетације како би се смањила ова гола подручја која су изложена јаким ветровима“, навела је она.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук, Телеграм и Твитер