Priča o skrivenom blagu na ostrvu Ouk počela je još u leto 1795. godine, kada je tinejdžer po imenu Daniel MekGinis ugledao čudna svetla kako trepere noću na ostrvu nedaleko od njegove kuće u Novoj Škotskoj u Kanadi.
Udaljena obala je prošarana malim ostrvima, a budući da je samo na kratkoj udaljenosti od naprednog komercijalnog centra kolonijalnog Bostona, region je bio poznat kao gusarska enklava.
Kada je MekGinis došao do obale Ouk ostrva, njegova radoznalost je samo rasla. Tamo je pronašao neobično kružno udubljenje prečnika oko 3.96 metara, što je bio jasan znak da je nešto zakopano na tom mestu. Tako se, naravno, sledećeg dana vratio sa potrebnom opremom i počeo da kopa. Što je MekGinis dublje kopao, postajao je radoznaliji. Zatim, nakon što je iskopao samo 2 metra, otkrio je sloj pločastog kamena koji se pružao preko otvora. Blaga još nije bilo, ali njegov predosećaj da je tu zakopano nešto zaista bitno. Nastavio je da kopa.
Na dubini od 3.04 metra, neko je ponovo prekrio rupu, ovog puta slojem drveta, još jedan nagoveštaj zakopanog blaga. Drugi drveni sloj pronađen je na 6.09 metara, a treći na 9.14 m. Još uvek nije bilo blaga, a do sada je MekGinis iskopao koliko je mogao. Legenda o ostrvu Oak i jami sa blagom, međutim, tek je počela.
Misterija se produbljuje
U godinama koje su usledile, razne kompanije i timovi za iskopavanje koji su sanjali o zakopanom blagu su se bavili iskopavanjem na istom mestu koje je MekGinis kopao, i sve to i dalje bezuspešno. Misterija se samo produbila, kao i rupa.
Drvene platforme na svakih 3.04 metra, sve do dubine od najmanje 30.48 m. Na 27.43 metra, otkrivena je jedna od najprivlačnijih misterija jame: kamena ploča sa zagonetnim natpisom ugraviranim na njoj za razliku od bilo kog pisma ikada pronađenog. Da li je to bila šifra? Šifrovani trag o tome gde se nalazi skriveno blago? Nejasna ploča je decenijama ostala nedešifrovana. Ali onda, 1860-ih, zagonetka je privukla interesovanje poznatog profesora jezika sa Univerziteta Dalhousie u Halifaksu, Nova Škotska, Džejmsa Lajčija, koji je tvrdio da je mogao da dekodira tekst. Njegova poruka samo je motivisala ljude da kopaju sve dublje.
Prema Leitčiju, pisalo je: „Četrdeset stopa ispod, dva miliona funti je zakopano.“
Kopanje tako duboke rupe nije bilo moguće bez inženjerskih mašina; u stvari, bageri su tokom godina bili sputani brojnim problemima koji su tek kasnije rešeni poboljšanom tehnologijom i, naravno, većim budžetom. Na primer, postoji stalna borba protiv izlivanja vode u jamu, pošto se rupa nalazi na relativno malom ostrvu. Poplava je toliko česta da su neki kopači čak pretpostavili da je to deo složene zamke, koju su postavili oni koji su zakopali blago da bi sprečili njegovo otkriće. Iskopavanje je sada stiglo do 60 metara dubine, daleko više od dodatnih 12 metara koje predviđa natpis na kamenoj ploči, ali još uvek nije pronađeno nikakavo blago Da je blago iz 18. veka moglo biti zakopano na takvoj dubini, to bi bio monumentalni inženjerski podvig. A ipak se čini da su ljudi i dalje primorani da kopaju.
Napor je čak izazvao interesovanje među ljudima poput Franklina Delanoa Ruzvelta, 32. predsednika Sjedinjenih Država, koji je u nepunih 27 godina odlučio da se pridruži naporima iskopavanja na Ouk ostrvu. Čuveni glumci Džon Vejn i Erol Flin takođe su se uključili u akciju, svaki od njih licitirajući za šansu da se pridruži iskopavanju.
Mnogo je teorija
Da li je Zavestni Kovčeg, prikazan ovde na uljnoj slici američkog istorijskog slikara Benjamina Vesta iz 1800. godine — mogao nekako da završi zakopan na malom kanadskom ostrvu?
Piratski plen ostaje najpopularnija teorija o sumnjivom blagu, ali su se pojavile i druge teorije. Neki su, putem različitih spekulacija, sugerisali da je to blago, izgubljeni dragulji Marije Antoanete, ili da bi to mogli biti tajni dokumenti koji identifikuju pravog autora drama Vilijama Šekspira.
Jedna teorija čak tvrdi da bi blago moglo biti izgubljeni Zavetni kovčeg.
Skeptici su takođe ponudili neke umerenije teorije, sugerišući da je ponor zapravo deo prirodne vrtače i da se godinama punila krhotinama zbog poplava i složenih kretanja podzemne vode i plime. Činjenica da se rupa čini da je kopana ljudskom rukom, kažu, samo je iluzija stvorena prirodnim procesima. A od ispisanih kamenih ploča i drugih otkrivenih artefakata? Obična prevara.
Na ovaj ili onaj način, vredi se zapitati: Kada će prestati? Na kojoj dubini će to više ličiti na hajku bez smisla, nego na istinsku potragu za zakopanim blagom? Čini se da misterija u ovom trenutku ima svoj život, opsesija koja seže daleko iznad primamljivosti neizrecivih bogatstava.
Iskopine su čak postale tema rijalitija na History Channel-u pod nazivom „Prokletstvo ostrva Ouk,“ koji prati napore sadašnjih vlasnika zemlje, Martija i Rika Lagine, dok pretražuju ostrvo u potrazi za skrivenim blagom. Najnovija sezona serije obećava da će konačno rešiti misteriju. Međutim, posle više od 200 godina intenzivnih iskopavanja, malo je verovatno da će bilo šta osim starog dobrog blaga zaustaviti lov.