Da li znamo šta jedemo, da li je meso koje kupimo u supermarketima hranjeno i proizvedeno u Srbiji? Koliko je sigurna uvezena prasetina iz država u kojima je dozvoljena ishrana stoke GM sojom?
Sve su ovo pitanja koja treba da nas trgnu iz uljuljkanog sna i da se pozabavimo rešavanjem osnovnih stvari, a to jeste, šta unosimo u naš organizam i sa čim hranimo decu.
Srbija je u prva tri meseca ove godine uvezla 9.000 tona smrznutog svinjskog mesa. Što je za 4.000 tona više nego prošle godine u isto vreme.
Ekonomski gledano, uvoz je viši za 10 miliona eura nego prošle godine.
U našu državu najviše ulazi smrznuto meso iz Španije, Mađarske, Nemačke i Hrvatske. Međutim, u mnogim ovim zemljama dozvoljena je ishrana stoke genetski modifikovanom sojinom sačmom.
To znači da u Srbiju očigledno stiže meso ovih životinja.
Agroanalitičar Branislav Gulan ističe da je u našoj zemlji, u 2021. godini, stiglo iz EU meso u vrednosti od 64 miliona dolara.
Ono što je najporaznije jeste da je to meso od živih svinja, proizvod od GMO ishrane tovljenika.
Država Srbija je odnedavno uvela oznaku za meso i mesne prerađevine koje su poreklom iz Srbije.
Svi trgovinski lanci, prodavnice i mesare dužni su da istaknu oznaku „poreklom iz Srbije“ za meso, ali i mesne prerađevine u kojima ima više od 50 odsto sastojaka poreklom iz naše zemlje.
Na taj način, kupci lako mogu da izaberu i kupe domaće proizvode za koje sa sigurnošću mogu da znaju da životinje nisu hranjene GM hranom.
Jer je kod nas zabranjen uzgoj, promet i prodaja bilo čega što ima veze sa genetskom modifikacijom.
U Srbiji se jede GM meso, jer u zemljama odakle mi uvozimo, naročito u Španiji, stoka se hrani genetički modifikovanom sojinom sačmom – ističe Gulan.
To sve ukazuje da nije baš sjajno stanje u stočarstvu kod nas. Samo u 2021. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bio je pad broja svinja u Srbiji za 3,9 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek, ta proizvodnja je smanjena za 6,5 procenata.
Procenjuje se da je proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u prvom kvartalu 2022. godine manja za 48,2 odsto u odnosu na isto vreme 2021. godine.
Sekretar Udruženja za stočarstvo PKS Nenad Budimović kaže da najviše uvozimo svinjskog mesa iz Španije, a da je u Evropi dozvoljena upotreba GM sojine sačme. Naša zemlja ne zna da li je neko i ko je upotrebljava u ishrani životinja.
U prva tri meseca ove godine uvezli smo 61.000 komada prasadi, a svinjskog mesa u vrednosti od 18,8 miliona evra – govori Budimović.
Proizvode od mesa, trajne i polutrajne, platili smo iz uvoza 18,5 miliona evra. Živi prasići najviše stižu iz Danske i Holandije. Kada je reč o uvoznicima, prerađevine najviše uvoze trgovinski lanci, a meso klaničari za preradu. Prasad uvoze farmeri za dalji tov. Naša zemlja mora da uvozi, jer inače proizvodimo samo 90 odsto svinja za naše potrebe, tako da nam regularno nedostaje uvek 10 odsto. A naročito sad, kada nemamo dovoljan broj prasadi i krmača.
Prema rečima Gulana, Srbija je od velikog izvoznika, od pre nekoliko decenija, postala uvoznik mesa.
Godišnje proizvedemo oko 270.000 tona svinjskog mesa, a po stanovniku trošimo 17 kilograma godišnje. Nekad se desi da bude i oko 330.000 tona mesa, kada nezadovoljni stočari, u znak protesta, pokolju svinje pa budu punije mesare.
Stručnjaci, domaći i strani, kažu da nema dovoljno dokaza da je konzumiranje hrane sa GM sastojcima štetno za ljude. Jer su istraživanja rađena samo na pacovima.
Jedno takvo istraživanje u Francuskoj pokazalo je da su životinje hranjene GM krompirom obolele od kancera bubrega i jetre, kao i od teških bolesti pluća.