Када се истражује стварност дивова у прошлости, једна прича која је преживела векове је очигледно откриц́е „Гластонберијског дива“ који је наводно ископан 1190. године, по наређењу краља Хенрија ИИ, након гласина да је легендарни краљ Артур био по чињеницама закопан на тој специфичној локацији.
Овде, између два древна стуба у облику пирамиде у Гластонберију у Сомерсету у Енглеској, радници су копали до дубине од 2.23 метра где су пронашли оловни крст са натписом:
ХИЦ ЈАЦЕТ СЕПУЛТУС ИНЦЛИТУС РЕКС АРТУРУС НА ИНСУЛА АВАЛЛОНИ
„Овде лежи сахрањен познати краљ Артур на острву Авалон.“
Ово откриц́е инспирисало је да копају још даље у нади да ц́е пронац́и чврст доказ постојања легенде и на дубини од шеснаест стопа коначно су ударили у велики ковчег издубљен из дебла старог храста.
Унутра су открили скелетне остатке човека који је некада био висок око 2.74 м, положен поред скелета жене просечне величине, за коју се у то време претпостављало да је била Артурова краљица, Гиневера. Као што је детаљно описано у „Миту о човеку“ Ј. П. Робинсона, скелети висине 2.74 м пронађени су широм света, а многи такви примери скелета су откривени у Сједињеним Државама.
Гластонбериј удружење краља Артура
Речено је да су њихове кости поново сахрањене у тамошњој цркви око једног века касније, непосредно испред олтара и у присуству краља Едварда И. Из тог времена је дуго повезивање Гластонберија са легендама о краљу Артуру зацементирано у историји, упркос супротним аргументима који тврде да је оно што је уписано на оловни крст тамо морало бити постављено много касније од првобитног гроба.
Многи су веровали да је крст превара, вероватно коју су тамо оставили монаси у оближњој бенедиктинској опатији, у покушају да пожње славу жупаније и њене околине тако што ц́е охрабрити племство да понуди донације за подршку тако светом месту где је положено тело једне од највећих енглеских легенди.
Енциклопедија Британика подржава ову теорију: „Идентификација Авалона са Гластонберијем је подједнако вероватно био покушај монаха из Гластонберија да искористе престиж легенди о Артурију за добробит своје заједнице, баш као што је касније популарност легенде о Гралу навео их да тврде да је се Јосиф из Ариматеје настанио у Гластонберију.“ Други сугеришу да су тела вероватно келтског порекла, пошто су ковчези са издубљеним храстовим деблом били метод који су користили Келти у прошлости.
Присуство дива није спорно
Упркос упадљивом откриц́у Артуровог наводног надгробног споменика, стварни налаз џиновске фигуре заправо није споран, пошто је угледни историчар Гиралдус Камбренсис лично прегледао масивне кости 1194. године и прогласио их правим.
Затим је стотинама година касније, 1962-63, археолог др Ралег Радфорд проучавао остатке древних џинова након додатних ископавања локације и „потврдио да је истакнута личност заиста била сахрањена тамо у том периоду.“
Дакле, без обзира да ли су кости припадале легендарном краљу Артуру или не, чини се да су скелетни остаци мушкарца високог 2.74 метара откопани у Гластонберију пре скоро 1.000 година, што врац́а џиновску митологију у живот.