Postoji grupa mumija u Meksiku koje možda ne želite da vidite. Iako su i dalje izloženi u Meksiko Sitiju i rutinski putuju kao deo izložbe, ne smatraju ih svi bezbednim.
Za razliku od filmova, nema pretnje da se ove mumije vrate u život. Umesto toga, neočekivani život koji ovde izaziva probleme je gljivične vrste.
Meksički Nacionalni institut za antropologiju i istoriju kaže da pojava rasta gljivica unutar zaštitnih staklenih kutijama u kojima su smeštene mumije izaziva zabrinutost zbog načina na koji se sa mumijama rukuje i predstavlja javnosti.
Poznate kao Mumije iz Gvanhuata koje su nedavna bile izložene na izložbi u Meksiko Sitiju, na kojoj je prikazano šest mumija u staklenim vitrinama, navelo je institut da upozori javnost, posebno imajući u vidu da ne znaju koliko su te staklene vitrine zaista nepropusne.
„Još više zabrinjava to što se i dalje izlažu bez zaštite javnosti od bioloških opasnosti“, navodi se u saopštenju instituta, prenosi Asošijeted pres.
Na nekim od objavljenih fotografija, najmanje jedan od izloženih leševa, koji je institut pregledao u novembru 2021, pokazuje znake proliferacije mogućih kolonija gljivica.
Smrtonosne gljivične infekcije od mumija svakako nisu uobičajena pojava, ali takođe nisu nečuvene.
IFL Science izveštava da je 10 od 12 naučnika prisutnih na otvaranju grobnice kralja Kazimira IV u Poljskoj 1970. umrlo nekoliko nedelja nakon događaja, verovatno od gljivica.
Pročitajte još:
- Nemačka takođe razmatra zabranu ChatGPT
- Katolički sveštenik tvrdi da je video „zaista, stvarno kul“ čudo
- Nakon Černobiljske katastrofe divlji psi evoluirali
I ovo nije jedini zabeleženi primer.
Sadašnji meksički spektakl mumija nikada nije bio zamišljen kao primer u mumificiranju.
Stručnjaci veruju da su leševi iz 19. ili 20. veka nenamerno mumificirani, mogući nusproizvod životne sredine bogate mineralima, hermetički nepropusni suvi podzemni grobni svod ili neki drugi ekološki uzrok.
Neke od mumija i dalje imaju kosu, kožu, pa čak i očuvanu odeću, ali je očigledan nedostatak balzamiranja ili drugih uobičajenih proizvoda za mumificiranje.
Mumije su deo meksičke kulture od 1860-ih.
Kada porodice preminulih nisu mogle da nastave da plaćaju pogrebne takse, tela su bila izvađena.
Radnici koji su planirali da uklone prašnjave kosti susreli su se sa potpuno netaknutim telima, koja su bila izložena zbog njihove očuvane prirode i mogućnosti da privuku kupce koji plaćaju da ih pogledaju.
Prema National Geographic-u, ranije su posetioci odlazili pod zemlju da bi videli mumije i od 1969. one su izložene u muzeju Gvanhuato, Museo de las Momias.
Početkom 1900-ih, poze i marketing izložbe mumija poprimili su poseban element užasa.
Neka tela su bila postavljena sa rukama prekrštenim na grudima i vilicama u otvorenom položaju kako bi se stvorio izgled da mumije vrište.
Stil prikaza ovih mumija dugo je izazivao društvene kritike.
„Ovo su samo obični ljudi koji su skladište informacija o periodu u kojem su živeli“, kaže za National Geographic Džerald Konloki, profesor dijagnostičke slike emeritus na Univerzitetu Kuinipiak.
Oni su šetali ovim ulicama; išli su na staru pijacu. Oni ne bi trebalo da budu šou nakaza.
U februaru 2022. pokrenut je napor da se započne identifikacija mumija.
Ali sada se društvenim kritikama pridružuju zdravstveni problemi.
„Sve ovo treba pažljivo proučiti da bi se videlo da li su to znaci rizika za kulturno nasleđe“, kaže se u saopštenju instituta, „kao i za one koji se njima bave i dolaze da ih vide“.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji