U pustinjskom užarenom pesku nekropole u Gizi spavaju drevne egipatske civilizacije, a egipatske piramide su ostale kao dokaz tome. Dnevni Puls vam donosi zamiljivu priču o ovim drevnim građevinama koje još uvek kriju veliki broj misterija koje nisu rešene.
Posebno su istaknute Sfinga i Velika piramida, ali postoje mnoge druge grobnice i egipatske piramide za koje većina nikada nije čula. Ovi spomenici i grobnice bi jednostavno mogle biti izgubljene u bezbroj veličanstvenih istorijskih blaga, ali opet, možda nisu samo zakopani ispod peska vremena i pustinje, već još dublje. Možda ih vlasti takođe „sahranjuju“ zbog onoga što bi mogle otkriti.
Otkrića u zakopanoj piramidi
Nadimak „Zakopana piramida“ se ne koristi za književni efekat. Ovo je njen pravi naziv zbog činjenice da je naizgled bila nedovršena konstrukcija stepenaste piramide sa osnovom koja se jedva uzdiže iznad nivoa zemlje, pa otuda i naziv Zakopana piramida. Poznata je i kao Sekhmekhetova piramida po faraonu Sekhmekhetu Džosertiju, drugom vladaru Treće dinastije od 2686. do 2613. pre nove ere. Veoma je blizu i slična mnogo poznatijoj Stepenastoj piramidi u Sahari, koja je izgrađena za Sekhmekhetovog prethodnika Džosera. Zakopana piramida je imala svojih petnaest minuta slave ranih pedesetih kada je prvi put otkrivena.
Godine 1951, egiptolog Zakaria Goneim učestvovao je u iskopavanjima u kompleksu Unas kada je pronašao ono što se ispostavilo da je zid drugog kompleksa i na kraju je otkrio piramidu u centru kompleksa. Tokom narednih iskopavanja, Goneim je iskopao artefakte kao što su perle, kozmetičke kutije, tegle i zlatni nakit sa ispisanim Sekhmekhetovim imenom.
Posle tri godine, 31. maja 1954, otkrio je sarkofag sa alabastarskim pečatima u savršenom skladu i pogrebnim vencima koji su ukrašavali poklopac, što je jasan pokazatelj neometanog sahranjivanja. Mediji su bili obavešteni izazivajući značajnu fascinaciju i interesovanje, ali sumnjivo je prošao čitav mesec pre nego što je sarkofag otvoren pred kamerama, novinarima i državnim zvaničnicima. Navodno je do kašnjenja u otvaranju sarkofaga došlo zbog nekih problema pri uklanjanju poklopca (manji izazov za arheologa veterana poput Goneima).
Progon Zakaria Goneima: lažne optužbe i sumnjiva smrt
26. juna 1954. je konačno došao dan, ali u bizarnom obrtu, uprkos tome što je sarkofag sigurno bio zapečaćen i neometan milenijumima, kada je otvoren za kamere i štampu bio je prazan. Bilo je razumljivo, kolektivno razočarenje i neki naslovi su kritikovali Goneima, ali zanimljivo je da je među prisutnim državnim zvaničnicima bio i tadašnji egipatski predsednik Naser, koji je zapravo branio Goneima i hvalio ga za njegove napore.
Goneim je objavio svoju knjigu Zakopana piramida i takođe je otišao na odgovarajuću turneju predavanja po Sjedinjenim Državama, koja je bila veoma uspešna. Ali otprilike u isto vreme, iz nejasnih razloga, Goneim je bio na meti istih egipatskih državnih zvaničnika prisutnih na iskopavanju.
Svaki put kada bi se Goneim vratio kući u Egipat, bio je podvrgnut ispitivanju od strane vlasti i bio je pod stalnom prismotrom. Da ponovim, nije bilo vidljivog zločina ili prekršaja bilo koje vrste. Nakon što je već neko vreme bio podvrgnut ovome, Goneim je zvanično optužen da je prokrijumčario vredan artefakt iz zemlje.
U ovom trenutku, uhođenje i ispitivanja su se intenzivirali iako je njegova reputacija bila besprekorna i druge cenjene kolege egiptolozi, kao što je čuveni Žan-Filip Lauer, uporno su ga branili. Lauer je uspeo da pronađe relikviju za koju je optužen Goneim za šverc, sakrivenu u nedrima Egipatskog muzeja. Ali baš kada je Goneim trebalo da bude javno opravdan za zločin koji nikada nije počinio, njegovo beživotno telo pronađeno je kako pluta Nilom. Egipatske piramide su Goneima koštale života. Slučaj nikada nije definitivno rešen. Neki sugerišu da je to bilo samoubistvo, teorija koju su njegovi prijatelji i porodica smatrali uvredljivom i žestoko odbacili. Drugi veruju da je to bila neka vrsta zavere.
Lauer je uzeo štafetu svog prijatelja i kolege i nastavio dalje da istražuje egipatske piramide, a 1963. je izvršio još iskopavanja u kompleksu. Ovo drugo iskopavanje očistilo je više podzemnih komora i tunela i otkrilo više artefakata sličnih onima koje je Goneim otkrio, uključujući životinjske kosti, tegle i nakit, ali nijedna mumija nikada nije zvanično otkrivena. Pre nego što je ceo kompleks mogao da bude iskopan, sva proučavanja lokaliteta su zaustavljena i od tada nisu rađena dalja istraživanja na lokaciji. Iako, prema zvaničnom narativu, Sekhmekhetova kraljevska grobnica sigurno se nalazi u blizini kompleksa. Trenutno je zakopana piramida otvorena za javnost; međutim, pristup podkonstrukciji je zabranjen.
Druge neobičnosti na iskopavanjima nekropole u Gizi
Dvadeset pet godina pre nego što je Goneim otkrio Zakopanu piramidu, učestvovao je u iskopavanju onoga što se čini da je bio deo nekropole u Gizi posvećen elitnim patuljcima. Između 1925. i 1926. Goneim i njegove kolege locirali su grobnicu Seneba, bogatog savetnika Kufua i Djedera, čija je raskošna grobnica mastaba ukazivala na izuzetno visok status.
Statua Seneba i njegove porodice trenutno je izložena u Muzeju u Kairu. Statua (između ostalih umetničkih prikaza) navodi egiptologe da snažno sumnjaju da je Seneb patio od invaliditeta ahondroplazije. Decenijama kasnije, otkriveno je i da su u okolnim grobnicama mastaba bili mali ljudi visokog statusa, kao što su Pereniankh, Djeho i Khnumhotep. Dalje se spekuliše da je Pereniankh možda bio otac Seneba.
Činjenica da su faraoni dali patuljcima izuzetno visok status nije sasvim jedinstvena, jer su druge drevne kulture držale male ljude u velikom poštovanju, a mnogi drugi kraljevski sudovi uključivali su ih u svoje redove. Ono što je čudno, međutim, jeste da su svim ovim grobnicama navodno opljačkani seleti osim jednog, Perenjankhovog. Ali izgleda da su čak i ova mumija ili skelet kasnije sakriveni.
Pljačkaši grobnica obično traže blago, a ne samu mumiju, iako nije izuzetak da prebace čitave posmrtne ostatke, verovatnije je da će opustošeni ostaci biti razbacani po grobnici. Štaviše, pljačkaške aktivnosti ne mogu da objasne nestale ostatke Pereniankha, što bi sigurno omogućilo intrigantno proučavanje i prikaz koji će prijati publici.
Stepenasta piramida: Kontradikcije u izobilju u istoriji iskopavanja
Nedaleko od Zakopane piramide i Stepenaste piramide Džosera, u okviru nekropole Zavijet El Arijen, počivaju ruševine Slojevite piramide. Ovo je još jedna veoma slična stepenasta piramida Treće dinastije čija je istorija iskopavanja čudna. Džon Šei Pering je bio prvi koji je istraživao piramidu 1839. godine, a tokom narednih šezdeset godina su je povremeno proučavala dva različita tima.
Interesovanje je ponovo obnovljeno između 1900. i 1910. godine od strane još jednog para timova, od kojih je najpoznatiji bio italijanski egiptolog i arhitekta Alesandro Barsanti. Nakon svih ovih iskopavanja, nikakvi artefakti nisu otkriveni, a izveštaji o podzemnim prolazima su u direktnoj suprotnosti.
Ne samo da se zvanični dijagrami podkonstrukcije međusobno sukobljavaju, već se stručnjaci ne mogu ni složiti oko nekih veoma fundamentalnih aspekata strukture. Većinska frakcija insistira na tome da piramida nikada nije završena, što je verovatno posledica prerane smrti faraona kome je bila namenjena.
Međutim, ovo mišljenje nije jednoglasno, jer drugi stručnjaci poput nemačkog egiptologa Rajnera Štadelmana veruju da je piramida zaista završena. Problematična je i primarna podzemna odaja, za koju se pretpostavlja da je bila kraljeva pogrebna komora, jer kroz galeriju koja vodi do nje nije mogao biti transportovan sarkofag zbog svojih uskih dimenzija. Štaviše, iznad ove komore je masivna galerija koja u potpunosti nedostaje u izveštaju o kasnijem iskopavanju iz 1910. godine. Uopšte dok su egipatske piramide istraživane, postojali su različiti izveštaji za iste predmete i lokalitete.
Pročitajte još:
- Sprečava se nabavka lekova za KBC Kosovska Mitrovica – Kurtijeva vlada onemogućava snabdevanje bolnica
- Ruska vojska kontroliše hersonska ostrva – Nova raketa od 1,5 tona obrisala ukrajinski komandni centar
- Pušten Milan Radoičić da se brani sa slobode
Svetska baština? Pečaćenje i zakopavanje Slojevite piramide
Godine 1970. ovaj nasumični deo pustinje proglašen je za ograničenu vojnu zonu, što je onemogućilo savremenu istragu i javni pristup. Možda najčudnija činjenica u vezi sa Slojevitom piramidom je da su svi ovi podzemni prolazi, odaje i galerije namerno zatrpani peskom.
Još jedna neobičnost koju vredi istaći je da je ova „vojna zona“ mali deo pustinje u centru Egipta bez militarističkog ili strateškog značaja. Prilično je daleko od bilo koje granice i čini se da su jedini značaj ovog područja istorijski značajne ruševine ispod peska. Jednostavna zapažanja Google Earth-a ukazuju na malo ili uopšte stvarno vojno prisustvo, osim nekoliko malih struktura, u međuvremenu stotinama milja daleko, u više potencijalno neprijateljskim regionima, nalaze se lokacije koje se udružuju sa turistima i arheolozima.
Unesko je 1979. godine zvanično formirao mesto svetske baštine: „Memfis i njegova nekropola – polja piramida od Gize do Dašura“. Ova definicija postavlja slojeve i zakopane piramide (i ovu vojnu zonu) tačno u centar ovog mesta svetske baštine. Međutim, imajte na umu definiciju mesta svetske baštine, što je „prirodno ili veštačko mesto, područje ili struktura za koje je priznato da je od izuzetnog međunarodnog značaja i stoga zaslužuju posebnu zaštitu“.
Nepotrebno je reći da to poništava svrhu mesta svetske baštine ako se preklapa sa ograničenim vojnim područjem, baš kao što pobeđuje arheološku svrhu da se zatrpaju lokacije za koje su bile potrebne godine da se iskopaju. Ograničenja se odnose samo na ovaj mali deo ogromne pustinje, čiji je ostatak potpuno dostupan javnosti sve do granica. A zatrpani deo ostaje misterija koju kriju egipatske piramide.
Neodgovorena pitanja, tajne i spekulacije
Zašto je Goneim bio proganjan i zašto je lažno optužen za šverc artefakata nakon četvrt veka dobrog rada? Da li je Zakaria Goneim ubijen, i ako jeste, ko je imao motivaciju za to? Ima li nečega u njegovoj knjizi ili nešto što je otkrio u svojim predavanjima, što je izazvalo vlasti da ga progone?
Da li je sarkofag Zakopane piramide zaista bio prazan, ili je sumnjivo jednomesečno odlaganje otvaranja bio pokušaj da se sakrije njegov sadržaj? Kako više arheoloških timova može doći do tako radikalno suprotstavljenih dijagrama podstrukture Slojevite piramide? Zašto bi se posvetile godine iskopavanja da bi se samo na kraju napunilo peskom i zatrpalo? Zašto bi se stvarala vojna zona na važnim arheološkim lokalitetima kada to područje nema stratešku vrednost?
Naravno, sasvim je moguće da je Goneim izvršio samoubistvo. Međutim, verovatnije je da je ubijen, a jasno je da je vladalo neprijateljstvo prema njemu. Nikada ranije u istoriji egiptologije nije otkriven sarkofag sa alabastrnim pečatima u taktu i sa pogrebnim vencima koji ga krase, samo da bi bio prazan. Otvoreno poricanje postojanja odaja je takođe stalna tema u egipatskoj arheologiji.
Ali to nije sve. Japanski fizičari su 2017. godine koristeći najsavremeniju tehnologiju otkrili ogromnu prazninu unutar Velike piramide, ali uprkos neospornim implikacijama ove skrivene komore, egiptolozi su brzo demantovali njihove tvrdnje. „Nema šanse da postoje skrivene pogrebne komore“, rekao je egiptolog Ejdon Dodson sa Univerziteta u Bristolu. Jasno je da Dodsonova stručnost nije u statističkim verovatnoćama, ali ova tupa pozicija poricanja, potiskivanja i kognitivne disonance je u skladu sa kursom egiptologije i postoji već više od jednog veka. Jer mnogo je lakše poricati činjenice, nego „izvršiti samoubistvo“ kao Goneim, jer egipatske piramide su odnele previše života.