Zaposedanje ljudskog tela od strane zlog duha je poznato ljudima od davnina, a da bi se čovek spasio od ove napasti sprovodi se egzorcizam ili duhovna praksa, koja kombinuje različite tehnike kako bi se postigao konačan rezulat, a to je razrešenje veze između čoveka i zlog duha.
Tokom srednjeg veka, egzorcizmi su bili uobičajeni za oslobađanje pojedinaca od navodne opsednutosti demonima.
U savremenom društvu, mišljenje je da su ove prakse zastarele, a zaposednutost se smatra kao manifestacija mentalne bolesti. Uprkos tome, Katolička crkva je prijavila porast zahteva za egzorcizmom. Da li je ovo zaista dokaz oživljavanja u slučajevima opsednutosti demonima, ili je to jednostavno medijski podstaknut fenomen?
Dok praksa egzorcizma ima dugu istoriju u mnogim različitim religijama, najčešće se povezuje sa hrišćanskom verom.
U Novom zavetu hrišćanske Biblije, Isus je prikazan kako istjeruje demone iz opsednutih pojedinaca.
Rana hrišćanska crkva je takođe verovala u stvarnost opsednutosti demonima i smatrala je to ozbiljnom duhovnom nevoljom.
Tokom srednjeg veka, egzorcizam je postao formalizovana praksa unutar Katoličke crkve, sa specifičnim smernicama i ritualima ustanovljenim za izvođenje ceremonije.
Demonska opsednutost u porastu?
Rimokatolička crkva je 2013. objavila da obučava novu armiju egzorcista kako bi zadovoljila rastuću potražnju za stručnjacima koji će osloboditi ljude od zlih duhova.
Crkva tvrdi da „neviđeni porast“ zahteva za egzorcizmom dolazi od više ljudi koji se bave „mračnim veštinama“ uz pomoć informacija koje se nalaze na internetu.
„Đaboličko vlasništvo je u porastu kao rezultat toga što su ljudi pretplaćeni na okultizam“, rekao je fra Frančesko Bamonte, predsednik Međunarodnog udruženja za egzorciste sa sedištem u Italiji.
„Nekolicina egzorcista koje imamo u eparhijama često nije u stanju da odgovori na ogroman broj zahteva za pomoć“, rekao je on za La Repubblica.
U 2018. godini, Međunarodno udruženje egzorcista koje podržava Vatikan, reklo je da povećanje predstavlja „pastoralnu vanrednu situaciju“.
Kažu da se „demonska“ opsednutost manifestuje u ljudima koji brbljaju na jezicima koji su im strani, nekontrolisano se tresu i povraćaju eksere, komade metala i krhotine stakla, tvrde oni koji veruju u taj fenomen.
Moraju se podvrgnuti zvaničnom crkvenom obredu egzorcizma, koji uključuje posvećenog sveštenika koji priziva ime Božje, kao i razne svece i arhanđela Mihaila, da izgoni svoje demone, koristeći svetu vodu, brojanice i znak krst.
Gabriele Amorth (1925 – 2016 AD) je bio katolički sveštenik i egzorcista Rimske biskupije koji je izvestio da je izvršio preko 160.000 egzorcizama tokom svoje službe. Broj izvršenih egzorcizama pripisao je svom mišljenju da su „Ljudi izgubili veru, a mesto su zauzeli sujeverje, magija, satanizam…, koje onda otvaraju sva vrata prisustvu demona“.
Katolička crkva nije jedina verska organizacija koja sprovodi obrede da bi se osoba oslobodila demonske opsednutosti. Praktično svaka verska i kulturna tradicija širom sveta zastupa ideju opsednutosti duhom i potrebu za nekim oblikom egzorcizma, a ovaj običaj datira hiljadama godina unazad.
Egzorcizmi kroz vreme
Dok se egzorcizam najčešće povezuje sa hrišćanskom verom, on se takođe praktikuje u drugim religijama, uključujući islam, judaizam, hinduizam i budizam.
U islamu, egzorcizam je poznat kao rukiah, i uključuje recitovanje određenih stihova iz Kur’ana kako bi se proterao demon.
U judaizmu, egzorcizam je poznat kao Baal Shem Tov i uključuje upotrebu specifičnih molitva i rituala. U hinduizmu, egzorcizam uključuje upotrebu mantri i obožavanje određenih božanstava. U budizmu, egzorcizam uključuje upotrebu molitve, meditacije i tehnika vizualizacije.
U drevnoj Mesopotamiji se verovalo da svi oblici bolesti potiču od moćnih duhova koji ulaze u telo osobe i vezuju se za osobu.
Asirske tablice upućuju na upotrebu uroka i molitava bogovima, kao i na direktne izazove demonima, za koje se verovalo da izazivaju sve vrste bolesti, fizičke i psihičke.
Drevni vavilonski sveštenici su vršili rituale uništavajući glinenu ili voštanu sliku demona.
Izveštaji iz drevne Persije, koji datiraju oko 600. godine pre nove ere, nude dokaze o egzorcizmu pomoću molitve, rituala i svete vode od strane verskog vođe Zoroastera, koji se smatrao prvim magičarom i koji je osnovao religiju Zoroastrizam.
U hrišćanstvu se mnogo pominje da je Isus vršio egzorcizme, a sposobnost da izbacimo naše zle duhove bila je znak pravog učenika. U jednoj dobro poznatoj priči, Isus je naišao na zaposednutog čoveka i zapovedio da ga zli duhovi napuste, duhovi su zatim ušli u krdo svinja, koje je pretrčalo liticu i utopilo se u moru.
Brutalnost u egzorcizmu
U srednjem veku došlo je do oživljavanja drevnog sujeverja i demonologije, a mentalne bolesti su smatrane rezultatom opsednutosti zlom. Varvarsko lečenje duševnih bolesti pre svega je prepušteno sveštenstvu koje je progonilo pacijente raznim tehnikama koje su izazivale fizički bol, kao što je bičevanje.
Najpoznatiji slučaj posedovanja u zapadnoevropskoj istoriji dogodio se u francuskom gradu Ludunu 1632. godine. Grupa monahinja u manastiru uršulina u Loudunu navodno je bila opsednuta demonima i pokazivala je grčeve, viku, lajanje i napade smeha.
Lokalni sveštenik po imenu Urbain Grandier optužen je da je uzrok njihovog posedovanja. Grandier je uhapšen, suđen i na kraju pogubljen zbog čarobnjaštva, uprkos tvrdnjama da je nevin.
Prema The Devils of Loudun (The Devils of Loudun) Oldosa Hakslija, tokom egzorcizama koji su vršeni nad monahinjama, one su bile podvrgnute fizičkom zlostavljanju, uključujući šamare, štipanje i bodenje iglama. Neki su čak bili primorani da piju sopstvenu mokraću ili jedu izmet kao sredstvo za čišćenje demona iz svojih tela. Ove prakse su bile veoma kontroverzne i crkva ih je na kraju osudila.
Godine 1614. Crkva je uspostavila smernice za egzorcizam koje su imale za cilj da spreče zlostavljanje i osiguraju da samo obučeni sveštenici vrše egzorcizam.
Vatikan je 1999. godine izdao revidirani obred egzorcizma koji je naglasio važnost razlikovanja između istinskog posedovanja i drugih oblika mentalne ili fizičke bolesti.
Tokom vekova, obredi egzorcizma su uključivali upotrebu molitva, zapovesti, fumigacije, svete vode, kurika, rute, soli i ruža. Međutim, egzorcizmi su takođe privukli svoj deo skepticizma.
Mnogi naučnici veruju da je takozvana demonska opsednutost jednostavno oblik mentalne bolesti, kao što su histerija, manija, psihoza, Touretteov sindrom, šizofrenija ili poremećaj ličnosti.
Skeptici tvrde da se iluzija da egzorcizam deluje na ljude koji doživljavaju simptome opsednutosti pripisuje moći sugestije, ili placebo efektu, koji je takođe korišćen da se objasni fenomen kao što je isceljenje verom.
Verovanja u posedovanje duha ostala su praktično nepromenjena od početka civilizacije i postoje do danas. Ali da li je opsednutost demonskim silama stvarna ili je jednostavno rezultat medicinske ili psihološke neravnoteže, još uvek se žestoko raspravlja.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Ancient Origins