Za razliku od Velike Britanije, gde su stariji birači većinski bili za napuštanje Evropske unije, oni u Francuskoj podržavaju aktuelnog predsednika Emanuela Makrona, dok mladi većinski podržavaju levičara Žana Luka Melanšona ili desničarku Marin Le Pen.
Činjenca da se Le Pen donedavno otvoreno zalagala za izlazak Francuske iz Evropske unije i da Melanšon nikada nije krio svoj evroskepticizam, opravdano dovodi do pitanja da li su mladi Francuzi izgubili poverenje u evropski projekat, piše Politiko.
Podaci iz prvog kruga predsedničkih izbora pokazuju da bi Makron imao 40 odsto glasova ako bi se računali samo stariji od 64 godine, ali samo 21 odsto ukoliko bi se brojali samo glasovi mladih.
S druge strane, Melanšon je od birača starih između 18 i 24 godine dobio 36 odsto glasova, 15 procenata više od Makrona, ali u levicu ne veruju stariji od 64 godine, koji su mu dali svega 12 odsto glasova.
Kada je u pitanje Le Pen, ona bi lako pobedila i Makrona i Melanšona.
Kada bi glasali samo birači stari između 25 i 64 godine.
Na osnovu tih podataka očekivalo bi se da trka u prvom krugu bude neizvesnija.Jedini razlog zbog čega nije bilo tako je izuzetno velika apstinencija mladih birača, jer na izbore nije izašlo 42 odsto starih od 18 do 25 i čak 46 odsto starih od 25 do 34 godine.
Upravo zbog toga ankete predviđaju da će Makron u drugom krugu uspeti da obezbedi novi predsednički mandat, ali analitičati upozoravaju da trka nipošto nije odlučena.
Da bi povećala šanse da uđe u Jelisejsku palatu Le Pen do 24. aprila mora da pokuša da animira mlađe birače da glasaju, ali i da uradi ono što sada izgleda nemoguće – da privuče bar deo onih koji su glasali za Melanšona.
Poslednja ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da bi Makron u drugom krugu trebalo da osvoji između 52 i 53 odsto glasova, s tim što to u finišu kampanje može da se promeni, a najviše uticaja na one koji nisu sigurni kome će dati glas tradicionalno ima televizijski duel dvoje kandidata, koji je zakazan za 20. april.