Veliko je pitanje, da li je trenutno kasno za bilo kakvu intervenciju u francuskom društvu. Izgleda da Francuska žanje plodove svoje migracione politike, a to je problem koji perzistira decenijama unazad.
Kao odgovor na nemire u kojima su učestvovala deca uzrasta u proseku 17 godina, zbog ubistva tinejdžera, francuski predsednik Emanuel Makron je tražio načine da uspostavi red.
On je predložio da roditelji mladih izgrednika počnu da plaćaju novčane kazne. „Sa prvim zločinom, moramo pronaći način da finansijski i lako sankcionišemo porodice“, rekao je on, nazivajući to „nekom vrstom minimalne cene za prvi zez“.
Da li još neko zna za neku drugu zemlju, osim „kraljevstva dece“, kako moji francusko-kanadski prijatelji zovu Francusku, u kojoj se deca toliko loše ponašaju da predsednik mora da preti roditeljima kaznama zbog zanemarivanja osnovnih roditeljskih obaveza do te mere da se privatna infrastruktura uništava svake noći?
Dobro došli u Francusku, gde sve ide i svako ko pokušava da nametne minimum osnovnih ograničenja ili discipline je uvek problem, bilo da se radi o posetiocima lokalnog bazena koji su iznervirani što deca skaču na njih, ili neko ko se vozi javnim prevozom pa pati od toga da se deca ponašaju u javnosti kao da su kod kuće u sopstvenoj dnevnoj sobi.
Roditelji obično govore odraslima i kažu da deca imaju svako pravo da se izraze. Francuska je sama posejala loš plod i sada kada treba da žanje plodove svojih postupaka, nailazi na bolne procese.
Dakle, sada je to država dadilja koja je uskočila i preuzela ulogu roditelja – samim roditeljima – i čak je uvela noćni policijski čas kako bi primorala roditelje da svoju decu bez pratnje zadrže kod kuće posle 21 ili 22 sata.
Izvinite, ali šta, pobogu, maloletnik radi bez roditelja posle tog sata? Činjenica da je ovaj fenomen toliko raširen da zahteva žestoku državnu akciju dovoljno govori.
Sam Makron je, u tipičnom francuskom roditeljskom stilu, prvobitno izdao blanko ček za decu da se tako ponašaju kada je osudio policajca koji je navodno upucao dete, gazeći osnovnu pretpostavku nevinosti.
Ovo je bilo čak i pre nego što je francuski pravosudni sistem imao priliku da izađe iz početnih blokova u ispitivanju svih dokaza, koji bi verovatno uključivali činjenicu da je tinejdžer, Nahel, već bio dobro poznat policiji zbog 15 prethodnih krivičnih dela i drugih prestupa.
Deca u Francuskoj se ponašaju potpuno nekažnjeno. Oni znaju da rizikuju malo ili ništa čineći zločine, bilo da se radi o razbijanju infrastrukture ili pucanju na policiju.
Čak i do sada izrečene zatvorske kazne nekim od izgrednika koji su već procesuirani kroz sistem uglavnom se svode na potpuno ili delimično uslovne kazne, izdržavane kod kuće sa nanogicom.
Oni koji su osuđeni na kaznu u stvarnom zatvoru obično su već ranije osuđivani za slične zločine.
U zemlji u kojoj mladi huligani znaju da policija nema moć da uradi bilo šta osim stalnog guranja deteta kroz okretna vrata mlitave francuske „pravde“, nije ni čudo zašto nema poštovanja prema organima za sprovođenje zakona ili njihovoj funkciji. A nedostatak poštovanja prema njihovom autoritetu ponekad je doveo do toga da preteraju u pokušaju da ga nametnu.
Područja obasjana ovim nemirima bila su previše predvidljiva. Oni su u korelaciji sa getima, od kojih su mnogi prepuni subvencionisanih stanova sa niskim zakupom u koje je imigrantsko stanovništvo raspoređeno najmanje od 1960-ih.
U početku je ideja bila da se uvezu migranti radničke klase iz siromašnijih evropskih zemalja kako bi se obezbedila jeftina radna snaga za rastuću francusku mašinsku industriju.
Strateški smešteni na dohvat ruke od francuskih fabrika, po definiciji su ohrabreni na neintegraciju. Na kraju krajeva, zašto se truditi da izlazite van svoje enklave kada vas u njoj vodi država, zajedno sa ljudima poput vas, koji govore isti jezik, dele istu kulturu i socioekonomski status, i svi se suočavate sa istom integracijom izazova kada se upustite van njega i uđete u francusko društvo?
Pročitajte još:
- Džoserova stepenasta piramida – Egipatsko arhitektonsko čudo (VIDEO)
- IAEA odobrila ispuštanje nuklearnog otpada iz Fukušime u okean
- Talibani zabranjuju kozmetičke salone u Avganistanu
Vremenom, kako se sopstveno bogatstvo evropskih zemalja povećavalo, Francuska se okrenula ka Africi po jeftinu radnu snagu.
Afrikanci su se uselili u ove imigrantske radničke enklave, a raniji Evropljani su bili raseljeni. Francuska je iz čisto ekonomskih razloga negovala ova geta, a sada zemlja žanje posledice svoje vizije.
Nije ni čudo što mnogi migranti sebe ne vide kao Francuze, pre svega, ili ne poštuju državu, kada je država omogućila njihovu segregaciju.
Otprilike jedini način na koji su u potpunosti integrisani sa drugim Francuzima jeste njihov potpuni nedostatak uzdržanosti ili samodiscipline i prezir prema svakome ko pokušava da nametne bilo kakvo poštovanje, strogost ili očekivanja. U tom smislu, bar su se savršeno prilagodili francuskoj kulturi.
Najveća federacija poslodavaca u Francuskoj trenutno procenjuje da je šteta za privatna preduzeća veća od milijardu evra.
To čak ne uključuje uništavanje javne infrastrukture, uključujući transport, škole i gradske kuće. Toliko o tome da je migracija divna prilika za Francusku. Izgleda da konačno dolazi na naplatu i da Francuska žanje ono što je posejala naseljavanjem migranata u radnička geta.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji