Пад животног стандрада и фрустрација политичком елитом могу довести до одбацивања демократског друштвеног модела. Али, има ту још нешто, дубље.
Скоро три четвртине присталица републиканаца у Сједињеним Државама верује да Џозеф Бајден није легитимни председник земље, пише Александар Герлах за Дојче веле.
Од целокупне популације САД – 15 одсто подржава тврдње милитантног десничарског конгломерата QАнон да владу у Вашингтону, бизнис и медије „контролише група педофила који обожавају Сатану и који широм света сексуално поробљавају децу“.
Вара се онај ко мисли да само у САД постоје теорије завере које угрожавају кохезију друштва и демократије у целини.
Да видимо како је у Немачкој:
Према недавно објављеном репрезентативном истраживању Института Аленсбах, трец́ина Немаца верује да живи у „лажној демократији у којој се грађани ништа не питају“. С овим се слаже 28 одсто људи у западној Немачкој и чак 45 одсто у источној Немачкој.
Ствари нису ништа боље ни код наших европских суседа: у Француској је у јануару 2022. чак 57 одсто становништва изразило уверење да у њиховој земљи демократија не функционише како треба, док је у Уједињеном Краљевству 34 одсто људи рекло да се у политичким стварима „апсолутно ништа не питају“.
Ове анкете се не могу упоредити један на један, али показују тренд: незадовољство демократијом.
А када се погледа даље, изван наведених земаља, може се видети да се увек критикују исте ствари: незадовљство личном економском ситуацијом, ускрац́ивање индивидуалних права и бес на елите које су потпуно изгубиле контакт са стварношћи у којој живи велика већина.
Британски писац Дејвид Гудхарт у књизи „Пут негде: Популистички револт и будуц́ност политике“ још 2017. је скренуо пажњу на чињеницу да су све учесталији сукоби између – традиционалних, руралних и просвец́ених, урбаних – делова друштва.
Према мишљењу америчког политиколога Френсиса Фукујаме, ништа није било тако значајно за гласање о Брегзиту и избор Доналда Трампа као густина насељености. Тамо где на великим пространствима живи мање људи, вец́а је вероватноц́а да ц́е гласати за Брегзит и за Доналда Трампа него у густо насељеним регионима и градовима.
Фукујама је у књизи „Идентитет: како губитак достојанства угрожава демократију“ показао да губитак економске партиципације (пад животног стандарда и немогућност напредовања док се мали део друштва богати, прим. ур.) води прво до беса, а потом и до одбацивања демократског модела друштва. Према овом читању, за губитак поверења у демократију одговорна је неолиберална идеологија коју су у протекле две деценије прихватиле многе демократске владе.
То свакако није погрешно, али је површно: јер незадовољство због личне економске ситуације није повец́ало само бес на демократски систем и вољу да се превазиђу његове лажне економске идеолошке премисе, вец́ и радикално одбацивање модерне науке, њене рационалне основе и резултате који чине окосницусавременог друштва. Закључак да „ја сам у лошем финансијском стању“ води до „моја влада се састоји од ланца криминалаца који поробљава децу широм света“ у најмању руку није убедљив.
Да би се демократска криза ставила под контролу, више није довољно елиминисати економске неједнакости – важно је открити зашто су племенске, националистичке, религиозно улепшане теорије супериорности и завере успеле да заузму место рационалног, секуларног, научног погледа на свет.
Јер закључак који се може извуц́и из резултата овде коришц́ених анкета није само да се демократија све више одбацује као облик државе и владавине, вец́ са њом и целокупни савремени поглед на свет и човека. Негирање демократије као шифра за мржњу према свету – то се неће добро завршити.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук, Телеграм и Твитер