Upoređujući genetske nacrte, naučnici stiču nove uvide u našu sopstvenu vrstu i sve što delimo sa drugim stvorenjima – životinjama.
Jedno od najupečatljivijih otkrića je da su određeni odlomci u uputstvima za život opstali tokom evolucionog vremena, predstavljajući niz liniju koja povezuje sve sisare, uključujući i nas kao i našu vezu sa životinjama.
Nalazi dolaze iz projekta Zoonomia, međunarodnog napora koji nudi tragove o ljudskim osobinama i bolestima, sposobnostima životinja kao što je hibernacija, pa čak i genetici iza psa koji je vukao saonice po imenu Balto koji je pomogao da se spasu životi pre jednog veka.
Istraživači su podelili neka od svojih otkrića u 11 radova objavljenih u četvrtak u časopisu Science.
David O Konor, koji proučava genetiku primata na Univerzitetu Viskonsin-Medison, rekao je da se studije bave dubokim pitanjima.
Prosto je čudo biologije, kako smo toliko slični i različiti od svih oko nas – rekao je O’Konor, koji nije bio uključen u istraživanje.
To je vrsta stvari koja me podseća zašto je kul biti biolog.
Tim Zoonomia, predvođen Elinor Karlson i Kirstin Lindblad-Toh sa Instituta Broad MIT-a i Harvarda, posmatralo je 240 vrsta sisara, od slepih miševa do bizona. Oni su sekvencionirali i uporedili svoje genome, uputstva koja organizmi trebaju da se razvijaju i rastu.
Otkrili su da su određeni regioni ovih genoma ostali isti kod svih vrsta sisara tokom miliona godina evolucije.
Jedna studija je pokazala da je najmanje 10% ljudskog genoma uglavnom nepromenjeno među životinjama i svim ostalim vrstama.
Mnogi od ovih regiona se javljaju izvan 1% gena koji stvaraju proteine koji kontrolišu aktivnost ćelija, što je glavna svrha DNK.
Pročitajte još:
- Lukašenko – Ne dovlačim ja tek tako nuklearno naoružanje
- Južnoafrički opozicioni lider preti hapšenjem Putina ako dođe u zemlju
- SpaceX – Odloženo lansiranje letelice Falcon Heavy zbog udara groma (VIDEO)
Istraživači su teoretisali da dugo očuvani regioni verovatno služe svrsi i verovatno su ono što nazivaju „regulatorni elementi“ koji sadrže uputstva o tome gde, kada i koliko se proteina proizvodi. Naučnici su identifikovali više od 3 miliona ovih regiona u ljudskom genomu, oko polovine koji su ranije bili nepoznati.
Naučnici su se takođe fokusirali na promene unutar životinjskog carstva.
Kada su uskladili genetske sekvence za vrste i uporedili ih sa njihovim precima, rekla je Karlson, otkrili su da su neke vrste videle mnogo promena u relativno kratkim vremenskim periodima. Ovo je pokazalo kako se prilagođavaju svom okruženju.
Jedna od zaista kul stvari kod sisara je to što su se u ovom trenutku u osnovi prilagodili da prežive u skoro svakom pojedinačnom ekosistemu na Zemlji – rekla je Karlson.
Jedna grupa naučnika je tražila gene koje ljudi nemaju, ali imaju drugi sisari.
Umesto da se fokusiramo na nove gene koji bi mogli da stvore jedinstvene ljudske osobine, „mi smo to na neki način preokrenuli“, rekao je Stiven Rajli, istraživač genetike na Univerzitetu Jejl.
„Gubitak delova DNK zapravo može da generiše nove karakteristike“, rekao je Rajli.
Na primer, rekao je on, mala delecija DNK između šimpanzi i ljudi izazvala je kaskadu promena u ekspresiji gena što može biti jedan od uzroka produženog razvoja mozga kod ljudi.
Druga studija se fokusirala na kondiciju jedne dobro poznate životinje: pas Balto.
Naučnici su sekvencionirali genom psa koji je vukao zaprege, koji je vodio tim pasa koji su nosili serum protiv difterije u Nome, na Aljasci, 1925. Njegova priča je snimljena u animirani igrani film iz 1995. i statua šteneta koja stoji u Central parku u Njujorku.
Upoređujući Baltove gene sa genima drugih pasa, istraživači su otkrili da je bio genetski raznolikiji od modernih rasa i da je možda nosio genetske varijante koje su mu pomogle da preživi teške uslove. Jedan od autora, istraživač Ketrin Mun sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Kruzu, rekla je da nam Balto „daje ovaj vodič kroz komparativnu genomiku“, pokazujući kako genetika može da oblikuje pojedince.
O’Konor je rekao da očekuje da će Zoonomia doneti još više uvida u budućnosti.
„Imati ove alate i imati neku vrstu smelosti da postavljamo ova velika pitanja“ pomaže naučnicima i drugima da „nauče više o životu oko nas“, rekao je on.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji