Danska i Grenland su se formalno složili da pokrenu dvogodišnju istragu o istorijskim praksama kontrole rađanja koje su danski lekari godinama sprovodili na Inuitskim ženama.
Hiljade Inuitskih žena i devojaka je tokom 1960-ih i 70-ih imalo intrauterni uložak (IUD), opšte poznato kao spirala. To je kontraceptivni uređaj postavljen unutar materice da spreči trudnoću.
Među ženama i devojkama kojima je ugrađena spirala bila je Naja Libert.
Bilo je to 1976. godine kada je doktor rekao Naji, koja je tada imala samo 13 godina, da ode u svoju lokalnu bolnicu da joj ugradi spiralu nakon rutinskog školskog lekarskog pregleda.
Nisam zapravo znala šta je (to) jer mi nikada niko nije objasnio niti dobio moju dozvolu za to – kaže Naja, koja je u to vreme živela u Manitsoku, malom gradu na zapadnoj obali Grenlanda.
Bojala sam se. Nisam mogla da kažem roditeljima. Bila sam nevina. Nikada nisam ni poljubila dečaka – kaže ona.
Sada ima 60 godina, Naja je jedna od prvih koja je progovorila o tome šta se dogodilo.
Sećam se doktora (u) belim mantilima, a možda je bila i medicinska sestra. Videla sam metalne stvari na kojima treba raširiti noge. Bilo je veoma zastrašujuće. Oprema koju su doktori koristili bila je velika za moje telo – bilo je kao da imam noževe u sebi.
Naja kaže da nije niko tražio dozvolu roditelja, kao i da su njene drugarice iz razreda takođe poslate u bolnicu, ali da o tome nisu govorili jer je „bilo previše šokantno“.
Ona je osnovala Fejsbuk grupu kako bi omogućila ljudima da podele svoja zajednička iskustva i pomognu jedni drugima da se nose sa traumom. Pridružilo se više od 70 žena.
Nedavni podkast, Spiralkampagnen („kampanja spirala“), pronašao je zapise koji pokazuju da je do 4.500 žena i devojčica, otprilike polovina svih plodnih žena, imalo implantiranu spiralu na Grenlandu između 1966. i 1970. godine.
Ali ove procedure su nastavljene do sredine 1970-ih. .
Nejasno je u koliko slučajeva nije bilo saglasnosti ili odgovarajućeg objašnjenja.
Među pogođenim su bile i devojčice od 12 godina, a nekoliko ih je javno izjavilo da nisu bile pravilno obaveštene. Neke žene koje nisu mogle da imaju decu sumnjaju da je za to kriva spirala.
Toliko žena mi se javlja – kaže Naja.
Čini se da što su devojke bile mlađe, to više komplikacija dobijaju od ove spirale. To je tako tužno.
Arnanguak Poulsen kada je imala 16 godina stavljena je spirala, ne na Grenlandu, već na danskom tlu. Studirala je u internatu za grenlandsku decu na ostrvu Bornholm 1974. godine.
Nisu me pitali pre procedure, a ja nisam imala pojma o čemu se radi, niti šta je kalem – kaže ona.
Mogla je da putuje kući samo jednom godišnje i sigurna je da njeni roditelji nisu konsultovani. Arnanguak opisuje bolove i kaže da joj je spirala uklonjena kada se vratila kući na Grenland godinu dana kasnije, sa 17 godina.
Osećam da tada nisam imala izbora i ne mogu to da prihvatim – kaže 64-godišnjak u suzama.
Kako bi ljudi reagovali da se radi o Dankinjama umesto Grenlanđanki?
Bilo je malo znanja o programu kontrole rađanja na Grenlandu i u Danskoj, a izveštaji su izazvali šok i ogorčenje.
Sada će komisija ispitati praksu prevencije trudnoće koju su sprovodile danske zdravstvene vlasti između 1960. i 1991. godine, kako na Grenlandu, tako i u školama u Danskoj sa grenlandskim učenicima.
Glavni grad Grenlanda, Nuuk, preuzeo je kontrolu nad zdravstvenom politikom od Kopenhagena tek 1992. godine.
U saopštenju u petak, danski ministar zdravlja Magnus Heunike rekao je da će istraga rasvetliti odluke koje su dovele do ove prakse i kako je ona sprovedena.
Rekao je da je sreo nekoliko žena, dodajući: „Bol, fizički i emocionalni, koji su iskusile i dalje postoji.“
Grenland je prešao iz kolonije u okrug Danske 1953. godine.
Sveobuhvatni planovi modernizacije doveli su do boljih zdravstvenih i životnih uslova. Očekivani životni vek i stope preživljavanja novorođenčadi su se poboljšale.
Ali ti uspesi doneli su i druge izazove, kaže Soeren Rud, istoričar sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Sićušna populacija Grenlanda je skočila, a do 1970. se skoro udvostručila.
Gospodin Rud smatra da je razlog za uvođenje spirale delimično finansijski, ali i rezultat kolonijalnih stavova.
Postoji očigledan interes da se pokuša ograničiti rast stanovništva – kaže on, dodajući da se time smanjuju „izazovi pružanja stambenih i socijalnih usluga.
Veliki procenat mladih samohranih majki je bio još jedan problem koji je podstakao inicijative za planiranje porodice.
Doktori su pisali o inicijativi spirala u časopisima, smatrajući je uspešnom, dodaje gospodin Rud. Podaci pokazuju da je natalitet prepolovljen za samo nekoliko godina.
Katrine Jakobsen, iz Nuuka(Grenland), kaže da je imala samo 12 godina kada su joj postavili spiralu. Imala ga je skoro dve decenije i trpela bolove i niz komplikacija. U kasnim 30-im, materica joj je uklonjena.
To je imalo veliki uticaj na moj život. Nikada nisam imala decu – kaže ona.
Nikad nikome nisam rekla. Uvek sam mislio da sam sama u ovome.
Današnje spirale su mali uređaji nalik slovu T, ali ranije verzije 1960-ih su bile u obliku slova S i mnogo veće.
„U materici koja nikada nije bila trudna, to bi davalo više krvarenja, više bola, veći rizik od infekcije“, kaže dr Avijaja Sigstad, ginekolog u bolnici kraljice Ingrid u Nuuku.
Tokom 1990-ih i 2000-ih, ona i njene kolege su naišle na pacijente koji su se borili da zatrudne, a koji nisu bili svesni da imaju spiralu. Nije to bio veliki broj, kaže ona, ali nije ni mali.
„U nekoliko slučajeva uspeli smo da datiramo spiralu od žena koje su imale abortus i verovatno su ga postavile nakon abortusa a da nam to nije rečeno“, dodaje ona.
Prema Grenlandskom savetu za ljudska prava, prekršene su konvencije o porodičnom životu i privatnosti.
Moramo da ga istražimo da bismo znali da li je to zapravo bio genocid ili ne – kaže predsedavajući saveta Ćiviok Loevstroem, dodajući: „Ne želimo zabeljeni izveštaj“.
Ministarka zdravlja Grenlanda Mimi Karlsen rekla je da je „neophodno da Grenlandska osoba vodi istragu“.
Sledi druge kontroverze koje su dovele do većeg razmatranja prošlih odnosa Danske sa Grenlandom.
Danska se u martu izvinila i isplatila odštetu šestorici Inuita koji su odvojeni od svojih porodica i poslati u Dansku kao deo neuspelog socijalnog eksperimenta iz 1950-ih.
Tokom leta, parlament Grenlanda je glasao za zasebnu komisiju koja bi ispitala dekolonizaciju Danske posle 1953. godine.
Ponuđeno je savetovanje onima koji su pogođeni praksom kontrole rađanja, ali Arnanguak Poulsen se nada da će biti nadoknade.
Znam da ima mnogo žena koje ne mogu da imaju decu – kaže ona.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram
Dnevni Puls/Mediji