Lekari u Indiji zabeležili su prvi poznati slučaj da se čovek zarazi biljnom gljivicom koja se obično nalazi na drveću i cveću.
Chondrostereum purpureum, koji je poznatiji kao gljivica srebrnog lista, često pogađa vrste ruža i pretvara njihovo lišće u srebrnu boju pre nego što ubije grane ili čak celu biljku.
Međutim, sada se čini da gljivica može da zarazi i ljude, nakon što je 61-godišnji muškarac iz istočne Indije primljen u bolnicu sa nizom simptoma koji su ga mučili tri meseca, uključujući umor, promuklost, kašalj, i otežano gutanje.
Nakon što su uradili rendgenski snimak grudnog koša pacijenta, lekari nisu uspeli da identifikuju problem, ali CT skeniranje vrata čoveka otkrilo je apsces, koji je testiran i na kraju identifikovan kao gljiva srebrnog lista.
Chondrostereum purpureum se obično širi kroz spore koje se oslobađaju u vazduh, omogućavajući mu da zarazi obližnje biljke.
Nije jasno kako se Indijac zarazio gljivicom.
Prema izveštaju o slučaju, pacijent je bio biljni mikolog, ali je negirao da je ikada radio sa gljivicom srebrnog lista.
Međutim, on je tokom svog istraživanja radio sa raspadajućim materijalima, pečurkama i drugim biljnim gljivama.
Lekari su potpuno drenirali apsces i lečili infekciju antifungalnim lekovima.
Čovek je od tada otpušten iz bolnice i nema znakova nastavka zaraze, kažu istraživači.
Iako tim veruje da je ovaj konkretan slučaj možda uzrokovan pacijentom koji radi u neposrednoj blizini gljivice, oni su ipak izrazili zabrinutost u vezi sa potencijalom gljivica srebrnog lista, kao i drugih sojeva, da izazovu bolest kod ljudi.
„Među milionima gljivica prisutnih u životnoj sredini, samo nekoliko stotina koje mogu da zaraze ljude i životinje“, objašnjavaju u izveštaju.
Da bolesti životinja i ljudi mogu biti uzrokovane biljnim patogenima je novi koncept koji postavlja ozbiljna pitanja u vezi sklonosti takve infekcije da se javi kod zdravih i imunokompromitovanih osoba.
„Ako gljive mogu da izbegnu put fagocitoze i uspeju da izbegnu imuni sistem domaćina, onda se mogu uspostaviti kao ljudski patogeni“, upozorili su istraživači, napominjući da je otkriveno više novih patogenih gljiva i zoonotskih virusnih i bakterijskih bolesti u poslednjih nekoliko decenija, verovatno zbog promene ekosistema, međunarodnih putovanja i neplanirane urbanizacije.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji