Šef IAEA Rafael Grosi kaže da se Teheran složio da poništi „smanjenje“ aktivnosti nadgledanja, dajući stručnjacima veći pristup.
Iran je pružio uveravanja Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) da će obnoviti pristup nadzornoj službi UN nekim alatima za praćenje u svojim nuklearnim postrojenjima, otkrio je generalni direktor IAEA Rafael Marijano Grosi.
„Tokom proteklih nekoliko meseci došlo je do smanjenja nekih aktivnosti nadgledanja“ uključujući kamere i drugu opremu „koje nisu radile“, ali su se nuklearni nadzor i Iran „složili da će one ponovo raditi“, rekao je Grosi novinarima. u subotu u Beču.
Ranije tog dana, Grosi se sastao sa iranskim predsednikom Ebrahimom Raisijem i nekoliko drugih visokih zvaničnika u Teheranu.
U saopštenju objavljenom nakon tih sastanaka je naglašena posvećenost obe strane saradnji i rešavanju „nerešenih pitanja zaštite“.
Štaviše, Iran je obećao da će nuklearnom nadzornom organu dati „dalje informacije i pristup“ svojim nuklearnim postrojenjima. Grosi je rekao novinarima po povratku iz Teherana da će Iran dozvoliti povećanje inspekcija na nuklearnoj lokaciji Fordo za 50 odsto.
Teheran se takođe složio „na dobrovoljnoj osnovi“ da dozvoli „IAEA da sprovede dalje odgovarajuće aktivnosti verifikacije i praćenja“, navodi se u zajedničkom saopštenju.
Komentarišući ova obećanja, Grosi je naglasio da „ovo nisu reči. Ovo je veoma konkretno“, navodi novinska agencija Asošiejted pres.
Šef IAEA je primetio „izrazito poboljšanje“ u nivou interakcije nadzornog organa sa Iranom, navodi se u izveštaju.
„Nadam se da ćemo uskoro videti rezultate“, rekao je zvaničnik, a prenosi AP.
Grosijeva poseta Islamskoj Republici usledila je ubrzo nakon što je IAEA podelila poverljivi tromesečni izveštaj o iranskim nuklearnim aktivnostima državama članicama te organizacije.
Prema brojnim medijima, koji tvrde da su videli dokument, UN posmatrač je pronašao čestice uranijuma obogaćene do 83,7 odsto u iranskoj podzemnoj nuklearnoj lokaciji Fordo. Ovaj nivo je navodno malo manji od onog potrebnog za proizvodnju nuklearnog oružja.
Komentarišući medijske izveštaje, Behruz Kamalvandi, portparol Iranske organizacije za atomsku energiju (AEOI) ih je odbacio kao „klevetu i izvrtanje činjenica“. Zvaničnik je tada insistirao da „prisustvo čestica uranijuma iznad 60% tokom procesa obogaćivanja ne znači obogaćivanje iznad 60% nivoa”.
Iran je pristao da uvede ograničenja svojoj nuklearnoj industriji, uključujući aktivnosti obogaćivanja, u skladu sa sporazumom sa svetskim silama iz 2015. Sporazum je torpedovao tadašnji američki predsednik Donald Tramp, koji se povukao iz sporazuma 2018. godine kako bi nastavio sa takozvanom kampanjom sankcija „maksimalnog pritiska“.
Iran je na kraju počeo da odustaje od svojih obaveza i objavio je da obogaćuje uranijum do 60% čistoće u svom postrojenju u Natanzu 2021. i na lokaciji Fordo 2022. godine.
Nuklearni sporazum, poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije, hvaljen je kao način da se spreči Iran da nabavi nuklearno oružje, ambicija koju Teheran poriče da ima.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/RT