Južna Koreja planira da u budućnosti proširi zakon o vojnom izuzeću, za koji su do sada imali pravo samo sportisti koji igraju za fudbalsku reprezentaciju i sportisti koji su osvojili medalje na Olimpijskim igrama. Ostali nisu pošteđeni regrutacije, čak i članovi BTS-a, najpopularnijeg „kulturnog“ predstvanika Južne Koreje.
Južnokorejski ustav opisuje nacionalnu odbranu kao jednu od pet primarnih dužnosti građanina, zajedno sa plaćanjem poreza, radom, obrazovanjem dece i nastojanjem da zaštitite životnu sredinu.
Mnogi Južnokorejci takođe gledaju na vojnu službu kao na muški obred prelaza, svi vojno sposobni muškarci starosti od 18 do 35 godina zakonski su obavezni da se prijave.
Ali novi izveštaj sugeriše da vlasti sada razmatraju alternativni način da muškarci služe svojoj zemlji: ako imaju troje ili više dece pre nego što napune 30.
Južna Koreja očajnički želi da poveća natalitet u zemlji kako bi sprečila preteću demografsku katastrofu.
Južnokorejski list Chosun Ilbo objavio je u sredu da vladajuća konzervativna partija Moć naroda istražuje nekonvencionalne načine povećanja rađanja nakon što je njen lider i južnokorejski predsednik Jun Suk-jeul naredio „hrabre i sigurne mere“ za rešavanje problema ranije ovog meseca.
Južna Koreja istočnoazijska nacija sa više od 51 miliona ljudi nema dovoljno mladih da podrži svoju populaciju koja brzo stari i podupre kontinuirani ekonomski rast. To je problem sa kojim se suočavaju mnoge razvijene zemlje širom Azije i sveta.
OECD preporučuje stopu fertiliteta, prosečan broj dece koju bi rodila žena koja doživi najmanje do kraja svoje reproduktivne dobi, je 2,1 kako bi zemlja „osigurala stabilnu populaciju“.
Ali u Južnoj Koreji, stopa fertiliteta je u padu od 1970-ih i upravo je postavila novi rekord za najnižu na svetu od 0,78.
Zvaničnik stranke rekao je za Chosun.com da njihovi planovi još nisu „finalizovani“, ali se ideje „razmatraju“.
Čo Kju-suk, koordinator Centra za vojna ljudska prava u Koreji sa sedištem u Seulu, kaže za TIME da predlog vojnog izuzeća nije „potpuno iracionalan“.
Ne samo da bi to stvorilo podsticaj, već bi moglo da ukloni barijeru za veći broj rađanja: regrutacija može da igra faktor u ograničavanju uslova za porodice da imaju decu, objašnjava on.
Čoova organizacija bavila se slučajevima ekonomskog „prekida“ u domaćinstvima zbog služenja vojnog roka.
Narednik je plaćen 676.100 korejskih vona (ili nešto više od 500 dolara) mesečno, daleko ispod 2,64 miliona vona (oko 2.000 dolara) koje prosečno domaćinstvo troši mesečno. Jun se, sa svoje strane, obavezao da će povećati mesečne plate regruta na 2 miliona vona.
Predlog da se mladi očevi troje ili više dece poštede služenja, međutim, naišao je na dosta odbijanja.
„Da li ohrabrujete tinejdžere da rađaju?“ i „Ko bi imao troje dece da ne ide u vojsku?“ komentarisali su ljudi na mreži, prema lokalnim medijima Kukmin Ilbo.
Džefri Robertson, vanredni profesor sa Univerziteta Jonsei u Seulu, naziva ideju „smešnom“, rekavši za TIME da ne vidi neželjene troškove koje mladi ljudi povezuju sa osnivanjem porodice.
Među mladim odraslima u Južnoj Koreji, sklapanje braka i rađanje dece se sve više odlaže ili izbegava zbog spleta faktora, od nisko plaćenih prilika za posao do rastućih troškova života do sve veće želje da ostanu samci.
Kako bi se pozabavila nekim ekonomskim problemima, stranka takođe navodno razmatra konsolidaciju subvencija za podršku za podizanje dece kako bi na kraju obezbedila mesečnu stipendiju od milion vona po detetu do punoletstva, ukupno 216 miliona vona (169.000 dolara) tokom perioda od 18 godina.
Ipak, nejasno je, čak i ako se sprovedu, da li će ove mere uspeti kao i da li bi na osnovu te beneficije Južna Koreja povećala svoj natalitet.
Prethodne pronatalističke politike, kojima je vlada posvetila više od 200 milijardi dolara u proteklih 16 godina do sada nisu uspele da preokrenu demografsku putanju zemlje.
Pad nataliteta u Južnoj Koreji više zavisi od njene nacionalne kulture, posebno od normi koje se odnose na tradicionalne rodne uloge i prekomerni rad, kaže Erin Hje-Von Kim, vanredni profesor javne uprave na Univerzitetu u Seulu.
Ona veruje da će biti potrebna radikalna promena u pristupu. „Ne možemo da tražimo od ljudi da rađaju bebe radi nacionalnog ekonomskog rasta ili održivosti zemlje, ne bi trebalo da razmišljamo o plodnosti kao o takvom sredstvu“, kaže Kim za TIME.
Umesto toga, kada vlada pokušava da pomogne ljudima da imaju srećan život, mislim da bi povećanje plodnosti usledilo prirodno.
Robertson takođe upozorava da bi nacrt politike izuzeća mogao biti opasan: „Stvarate situaciju u kojoj će mlade majke potencijalno biti prinuđene da rađaju decu kako bi muškarcima dozvolili da izbegnu vojnu službu.“
Reputacija Južne Koreje po pitanju rodne ravnopravnosti se poslednjih godina pogoršava.
Godišnji indeks rodnog jaza, koji meri nesrazmernosti u ekonomskim prilikama, obrazovanju, zdravstvu i političkom rukovodstvu.
Junovi izbori prošle godine su kapitalizovali rastući antifeministički pokret, a predsednik je kritikovan jer je za opadanje nataliteta okrivila feminizam.
Žene su protestovale protiv toga da se o njima razmišlja kao o „mašinama za pravljenje beba“, a rod je već okarakterisan kao „najoštrija društvena greška u zemlji“.
Neki strahuju od stvaranja eksplicitne koristi za muškarce koja nužno dolazi sa implicitnim troškovima za žene, može samo produbiti podelu.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/TIME