Postavlja se pitanje kako će Kina odgovoriti na posetu Nesi Pelosi Tajpeju!?
Od penušave retorike do upada borbenih aviona, Kina retko ostavlja bez odgovora čak ni razmenu na niskom nivou između SAD i Tajvana. Sada se postavlja pitanje koliko daleko će Peking ići da naznači svoje nezadovoljstvo bilo kakvom posetom predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajpeju.
Ne samo da bi već ugovoreno putovanje sledećeg meseca bilo prvo u poslednji četvrt veka, već dolazi u osetljivo vreme za Si Đinpinga. Očekuje se da će kineski predsednik prvu polovinu avgusta provesti u radu sa starešinama Komunističke partije uoči rekonstrukcije, u kojoj traži podršku da vlada još najmanje pet godina.
Si ne može sebi priuštiti da izgleda slabo zato mora da odgovori na ono što Peking smatra stranim pokušajem da se odvoji deo njene teritorije.
Predsednik Džo Bajden je dodatno izrazio zabrinutost zbog snažnog odgovora Kine u sredu, kada je rekao novinarima da američka vojska misli da bilo kakva poseta Pelosije „sada nije dobra ideja“. Referenca je izazvala poređenja sa poslednjom velikom krizom na Tajvanu 1995-96, kada je Kina ispalila rakete u more u blizini tajvanskih luka, a tadašnji predsednik Bil Klinton poslao dve borbene grupe nosača aviona u to područje.
„Kineski odgovor na njenu posetu će verovatno biti drugačiji nego što je bio slučaj sa prethodnim kongresnim delegacijama“, rekao je Drev Thompson, gostujući viši naučni saradnik na Lee Kuan Yew School of Public Policy na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru i bivši američki službenik odbrane. „Pitanje je šta.“
Evo nekih mogućnosti kako će Kina odgovoriti:
1. Veći upadi ratnih aviona
Ratni avioni Narodne oslobodilačke armije poslednjih godina sve češće su probijali tajvansku zonu protivvazdušne odbrane, vršeći politički pritisak na tajvanskog predsednika Cai Ing-vena dok su demonstrirali svoju moć. Poseta Pelosi mogla bi se dočekati posebno velikim ili dugim nizom letova, kao kada je oko 15 aviona letelo oko istočne strane Tajvana nakon posete delegacije američkog Kongresa. Dnevni rekord za takve upade ostaje 56 aviona 4. oktobra, što je možda bio odgovor na obližnje vojne vežbe predvođene SAD. Kina bi na sličan način mogla da pošalje ratne brodove da izvedu vežbe u obližnjim vodama.
2. Prelazak srednje linije
Jedan od mogućih odgovora Pekinga bio bi slanje ratnih aviona preko srednje linije Tajvanskog moreuza, tampon zone koju su SAD uspostavile 1954. da bi sprečile sukob između Kine i Tajvana. Avioni PLA više puta su probijali liniju u septembru 2020, kada je tadašnji američki državni podsekretar Kit Krach otputovao na ostrvo. Slično, kineski avioni su prešli granicu ranije ovog meseca kada je američki senator Rik Skot posetio Cai. Duboki ili produženi nalet preko linije, koji Peking ne priznaje, izvršio bi poseban pritisak na manju vojsku Tajvana, jer bi zahtevao da njeni avioni ostanu u vazduhu.
„Najverovatniji scenario je da će PLA poslati više ratnih aviona koji prelaze srednju liniju moreuza, posebno u oblasti između Tajpeja i Hsinčua, što je najuža tačka u Tajvanskom moreuzu“, rekao je Chieh Chung, saradnik istraživač na Tajvanskom nacionalnom Policy Foundation.
3. Test rakete u blizini Tajvana
Među najprovokativnijim odgovorima Kine na razmenu između Vašingtona i Tajpeja došao je u leto 1995. godine, kada je Kina probno ispalila rakete u more u blizini ostrva. Taj potez je bio deo protesta Pekinga protiv Klintonove odluke da dozvoli prvom demokratski izabranom predsedniku Tajvana, Li Teng-huiju, da poseti SAD. Kina je tokom testiranja proglasila zabranjenom zonom oko ciljanih područja, ometajući brodski i vazdušni saobraćaj. Nedavno je PLA lansirala balističke rakete „nosač-ubica“ u Južno kinesko more u avgustu 2020. godine, što je viđeno kao odgovor na američke pomorske vežbe.
4. Let iznad Tajvana
Glasovi nacionalista u Kini izneli su niz potencijalnih odgovora na posetu Pelosijeve koji nose još veći rizik od eskalacije. Među opcijama koje su novine Komunističke partije Global Times u više navrata navele je bilo i izvođenje vojnog leta direktno iznad Tajvana, nešto što bi dovelo do napetog obračuna između dve vojske. Tajvanski ministar odbrane Čiu Kuo-čeng rekao je parlamentu prošle godine da će njegove snage preduzeti oštre mere protiv upadnih aviona. „Što se bliže približe ostrvu, mi ćemo jače uzvratiti“, rekao je on.
5. Praćenje putovanja od Pelosijeve
Hu Siđin, otvoreni bivši urednik Global Timesa, sugerisao je da kineski ratni avioni treba da „prate“ Pelosi u svakom pokušaju leta za Tajvan. Takav potez bi izvršio veliki pritisak na kineske i američke pilote da izbegnu greške. Australija je optužila kinesku vojsku da je u maju letela na „opasan“ način pored jedne od njenih letelica za nadzor – optužba koju PLA osporava.
„Si mora da napravi pažljivu ravnotežu i da izabere odgovarajući odgovor pre ključnog partijskog kongresa“, rekao je Vang Ting-Ju, tajvanski poslanik. „S jedne strane, on mora da zadovolji unutrašnje očekivanje u partiji, tako što će preduzeti neke vojne akcije, ali sa druge strane, ti potezi ne mogu dovesti do međunarodnog potiskivanja kada se Kina već bori da se nosi sa ekonomskim i diplomatskim pitanjima.