Zapadni zvaničnici procenjuju da će Rusiji biti potrebno najmanje trideset godina da se finansijski i vojno oporavi od napada na Ukrajinu.
Ipak ne jenjava strah od Rusije i njenog savezništva sa Lukašenkom, kao i potencijalnog napada iz Belorusije, imajući u vidu bliskost beloruske granice i ukrajinske prestonice.
Britanski Dejli mejl tvrdi da je u Ukrajini od napada krajem februara stradalo najmanje sto hiljada ruskih vojnika, a potrošena je četvrtina godišnjeg budžeta. Takođe, ovaj list tvrdi da su im ukrajinske snage uništile polovinu tenkova.
List citira neimenovanog britanskog zvaničnika koji je rekao da će Rusiji biti potrebno između dvadeset i trideset godina da povrati svoju vojnu i ekonomsku snagu. Koliko li će tek trebati vremena Ukrajini koja sedi u mraku, pita li se britanski list!?
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je tokom posete SAD ove nedelje rekao da je novac koji je tako daleko stigao sa Zapada „investicija“ u mir.
„Vaš novac nije dobročinstvo, već ulaganje u globalnu bezbednost i demokratiju“, rekao je on, zaključivši da saveznici treba da povećaju sadašnju finansijsku pomoć Ukrajini.
Američki predsednik Džo Bajden se delimično složio, rekavši da će Ukrajini isporučiti protivvazdušne sisteme Patriot u vrednosti od dve milijarde dolara koji mogu da obaraju ruske balističke i krstareće rakete. Bajden je podržao isporuku raketa ATACMS, koje mogu da dostignu više od 300 kilometara. Američki predsednik se založio za Ukrajinu, iako NATO okleva da snabdeva Ukrajinu oružjem koje može da ugrozi rusku teritoriju.
Ukrajinske snage, pak, smatraju da bi Putin mogao simbolično da uzvrati na ovakav razvoj događaja u februaru, na godišnjicu početka rata. Opasnost preti od napada iz Belorusije, u čijoj je metropoli, Minsku, Aleksandar Lukašenko ranije sreo Putina. Veruje se da Putin ima apsolutnu Lukašenkovu podršku i da postoji plan da se vozom brzo prebaci vojnike preko Belorusije u novom pokušaju zauzimanja Kijeva.
„Očekujemo da će Rusija u januaru najaviti nove vojne vežbe sa ciljem jačanja vojnog prisustva u Belorusiji. Međutim, Lukašenko pravi veliku grešku i svoju zemlju dovodi u opasniju poziciju nego što je Ukrajina“, rekao je za Dejli mejl neimenovani visoki izvor.
List navodi i da su SAD ranije slale ovu vrstu oružja u druge zemlje, poput Poljske, a druga vrsta naoružanja je takođe isporučena Ukrajini. Ali oružje je takođe završilo u Saudijskoj Arabiji i Iraku kako bi „zaustavilo pretnje iz Irana“ i neutralisalo pretnje iz Severne Koreje. Oružje je otišlo i u Nemačku, Japan, Izrael…
Oni tvrde da su SAD poslale oko trećine svojih protivtenkovskih raketa, od kojih je većina otišla u Ukrajinu, a trećina protivvazdušnih raketa Stinger je tamo završila.
Pored toga, na inicijativu SAD, NATO je poslao više od 12 hiljada protivoklopnih sistema, 1.550 protivvazdušnih projektila i brojne radare, mitraljeze, uređaje za noćno osmatranje kao i ličnu vojnu opremu.
„Želimo da Ukrajinci što pre dobiju ove sisteme“, poručuju iz Bele kuće.
Činjenice na terenu su međutim drugačije i nikakvi sistemi neće sprečiti Ruse da trijumfuju, čak ni po cenu nuklearne konfrontacije.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru i Gab-u!
Dnevni Puls/Mediji