Prihvaćeni istorijski izveštaji tvrde da je Kleopatra, poslednji aktivni faraon starog Egipta, izvršila samoubistvo.
Kleopatra je preuzela tron Egipta nakon smrti Aleksandra Velikog tokom helenističkog perioda, ali suočena sa zarobljavanjem i poniženjem od strane Oktavijana nakon bitke kod Akcijuma, zabeleženo je da je držala zmiju uz svoje telo i dozvolila joj da je ugrize, kako bi se otrovala.
Sećanja na Kleopatrin život su nestala dok su spomenici i palate padali u ruševine tokom milenijuma.
Ali i dalje ostaje pitanje: da li je zaista izvršila samoubistvo ili je u pitanju nešto zlokobnije?
Od moćnog vladara do tragične smrti: Kleopatrin život i smrt
Rođena 69. pre Hrista, Kleopatra je živela i umrla u Aleksandriji.
Potičući iz makedonsko – grčke dinastije, njena loza je vladala Egiptom više od tri veka.
Kleopatra je dobila sveobuhvatno obrazovanje. Tečno je govorila sedam jezika, istakla se u politici, književnosti i filozofiji. Njen oštar intelekt i pronicljiv um bili su instrumentalni u njenim strateškim sposobnostima i diplomatskim veštinama, a čak je opisana kao jedan od velikih intelektualaca svog doba.
Iako u Kleopatrinoj porodici nema istorije samoubistava, bilo je mnogo nasilja i ubistava.
Kleopatrina vatrena i voljna priroda izaziva sumnju u priču o njenoj predaji i oduzimanju života. Njena upornost i odlučnost bacili su senku neizvesnosti na pojam njene smrti samonametnutim sredstvima.
Nasledivši presto sa samo 18 godina, Kleopatra se udala za svog desetogodišnjeg brata Ptolomeja XIII. Ali uprkos planovima da vladaju kao zajednički monarsi, Kleopatra nije imala nameru da deli vlast sa svojim mlađim bratom i sestrom.
Ubrzo nakon toga, Ptolemej XIII je dočekao preran kraj, sudbinu koja je zadesila i neku drugu Kleopatrinu braću i sestare.
Mnogi ukazuju na njenu umešanost u smrt dvoje od petoro braće i sestara, što implicira Kleopatrinu nemilosrdnu prirodu vođenu njenom težnjom za moći.
Plašeći se optužbi za ubistvo, Kleopatra je tražila saveze sa Rimskim carstvom. Istorija priča o njenoj strasnoj aferi sa Julijem Cezarom, koja je rezultirala rođenjem sina.
Kleopatra se plašila da će biti optužena za zaveru za ubistvo pa je počela da se udvara moćnicima Rimskog carstva. Kako se piše, bila je ljubavnica Julija Cezara i rodila mu sina. Međutim, nakon Cezarovog ubistva 44. pre Hrista, ona se pridružila Marku Antoniju, koji je preuzeo vladavinu, suprotstavljajući se Cezarovom zakonskom nasledniku, Gaju Juliju Cezaru Oktavijanu (Oktavijanu).
Istorijski izveštaji pokazuju da je nakon njihovog poraza u bici kod Akcijuma protiv Oktavijanovih snaga, Marko Antonije odlučio da okonča svoj život. Kleopatru je navodno zadesila ista sudbina, nesposobna da podnese posledice bitke. Kasnije je Oktavijan transformisao Egipat u rimsku provinciju i postao njen prvi car, usvojivši ime Avgust.
Testiranje Kleopatrine priče o smrti: Gedanken misaoni eksperiment
Gedanken studija je uticajna metoda misaonog eksperimenta poznata po svojoj sposobnosti da ispita verodostojnost hipoteze i intenzivno se koristi za istraživanje istinitosti događaja oko Kleopatrine smrti.
Brojne studije Gedankena istraživale su navodne činjenice, osvetljavajući istinu iza ovog zagonetnog istorijskog događaja. Ovi hipotetički scenariji bacaju svetlo na okolnosti oko Kleopatrine sudbine, usmeravajući naučnike ka dubljem razumevanju njenih poslednjih trenutaka.
Poznato je da se Kleopatrin mauzolej nalazio blizu palate u kojoj je Oktavijan živeo u Aleksandriji u Egiptu. Kako priča kaže, Kleopatra je svoje oproštajno pismo napisala u svojim sumornim okvirima, pre nego što ga je poverila čuvaru koji ga je predao Oktavijanu.
Ubrzo nakon toga, ona je očigledno zagrlila – zmiju otrovnicu – za svoja nedra, dočekavši svoj tragični kraj kada su je ugrizli njeni otrovni očnjaci. Ova dramatična scena odvija se u istorijskoj pozadini drevne Aleksandrije, zauvek učvršćujući Kleopatrinu sudbinu kao figuru intrige i tuge.
Ali, da li je ova priča zaista verodostojna?
Čini se da nije tako. Stražaru koji je nesvestan sadržaja beleške, trebalo bi samo nekoliko minuta da pređe nekoliko stotina metara da bi pismo predao Oktavijanu i vratio se.
Međutim, medicinski govoreći, stručnjaci sugerišu da bi bilo potrebno nekoliko sati da otrov zmije deluje, ako je uopšte bio smrtonosan, i da ubije Kleopatru.
Štaviše, studije pokazuju da se, u proseku, samo pedeset procenata otrova zmije ubrizgava u jednom ugrizu, što sugeriše da bi ona imala velike šanse da preživi.
Deo informacija koje neke pojedince natera da pomisle da je Kleopatrina smrt izazvana samoubistvom može se naći u dosijeu hrama. Jer unutar hrama postoji rezbarija koja prikazuje Izidu okruženu zmijom.
Kako se smatralo da je Kleopatra živa reinkarnacija Izide, ova rezbarija sugeriše da je njena smrt bila isprepletena sa zmijom iz legendarne priče o smrti.
Teorije koje okružuju Oktavijanovu umešanost u Kleopatrinu smrt
Jedna teorija pretpostavlja da je Oktavijan orkestrirao Kleopatrino ubistvo kao strateški manevar da učvrsti svoju dominaciju nad Rimskim carstvom.
Sa Oktavijanom koji je upravljao zapadnim regionima i Markom Antonijem koji je nadgledao istok, Oktavijan je nastojao da konsoliduje svoju moć koristeći Kleopatru kao piona u svojoj političkoj igri, što je dovelo do objave rata.
Ovaj narativ sugeriše proračunatu zaveru Oktavijana da eliminiše Kleopatru i ispuni svoje ambicije kontrole nad celom imperijom.
Istorijski izveštaji sugerišu da je Oktavijan gajio želju da uhvati i ponizi Kleopatru. Ove tvrdnje potiču iz Oktavijanovih memoara, koji postavljaju pitanja o njihovoj pouzdanosti.
Pročitajte još:
- Doživljava i do 180 orgazama dnevno – Uz Čajkovskog ispustila strastveni vrisak
- Biznismena ubio sir – Pronađen u mlekari, ali je bilo kasno
- Lemurija – Potraga za izgubljenim kontinentom (VIDEO)
U to vreme, Kleopatrin sin, Cezarion, predstavljao je pretnju interesima Rima, što je navelo Kleopatru da ga pošalje u Etiopiju radi njegove bezbednosti nekoliko dana pre Oktavijanovog dolaska u Aleksandriju. Tragično, Cezarion je otkriven i ubijen od strane Oktavijanovih snaga.
Neki naučnici sugerišu da je Oktavijan taj koji je poslao svoje čuvare da ubiju Kleopatru nakon što je ubio njenog sina, dozvoljavajući mu da preuzme kontrolu nad carstvom.
Kleopatrino telo je pronađeno pored dve njene sluškinje, što sugeriše da je u pitanju bila prljava igra na delu, a ne samoubistvo.
Ipak, novije studije sugerišu da je Kleopatra umrla od koktela droge, a ne od ujeda zmije.
Prema Kristofu Šeferu, nemačkom istoričaru i profesoru na Univerzitetu u Triru, „drevni papirusi pokazuju da su Egipćani znali za otrove, a jedan papirus kaže da ih je Kleopatra zapravo testirala“.
Šefer je izrazio uverenje da je Kleopatra odabrala otrovni koktel od opijuma, akonituma i kukute. Iako je takav otrov možda dao i neko drugi, a ne njena sopstvena ruka.
Istoričari nastavljaju da raspravljaju o okolnostima oko Kleopatrine smrti, ali to ostaje obavijeno neizvesnošću.
Pošto su sačuvani samo anegdotski izveštaji o njenim poslednjim satima, čini se da možda nikada nećemo saznati istinu.
Iako su mnogi doveli u pitanje tačnost prihvaćenog narativa o smrti jednog od najupečatljivijih vođa u istoriji, postaje sve izazovnije definitivno utvrditi istinu iza Kleopatrine prerane smrti pre više od dve hiljade godina.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Ancient Origins