Da li Evropa može bez ruskog gasa? Šta bi bilo kada bi Rusija potpuno prekinula isporuku gasa Evropskoj uniji? Pitanja koja se nameću dok Rusija odgovara kontra merama na niz sankcija koje je uveo Brisel.
Prema rečima predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen nekoliko zemalja već je počelo da šalje gas u Poljsku i Bugarsku. Ove dve zemlje možda će moći da se izbore, ali ako Rusija prekine isporuku gasa i drugim zemljama EU, posebno Nemačkoj i Italiji, cela Evropa će se naći u veoma teškom iskušenju, prenosi CNN.
Evropska unija iz Rusije uvozi oko 45 odsto svojih potreba gasa, a prema podacima GIE, udruženja evropskih operatora gasne infrastrukture, skladišta u EU su trenutno popunjena oko 32 odsto. To je znatno manje od 80 odsto što je cilj koji je EU postavila za svoje članice do kraja novembra.
Analitičari nemačke banke „Berenberg“ predviđaju da će Evropa moći da izdrži do kasne jeseni pre nego što ostane bez gasa ukoliko Rusija zaista prekine isporuke.
Evropske zemlje su počele da traže alternative i smanjuju potražnju gasa
Lideri EU obavezali su se u martu da će smanjiti potrošnju ruskog gasa za 66 odsto pre kraja ove godine, a do 2027. godine trebalo bi u potpunosti da prekinu zavisnost bloka od ruske nafte i gasa. Takođe, EU je postigla dogovor sa SAD o uvozu većih količina tečnog prirodnog gasa (LNG). Nemačka ubrzava izgradnju LNG terminala, a Italija je ovog meseca potpisala ugovore sa Egiptom i Alžirom.
I Poljska se spremala za ovakav trenutak. Iako je ruski gas činio oko 55 odsto njenog ukupnog uvoza 2020. godine, ova zemlja je poslednjih godina diverzifikovala svoje izvore energije. Izgradila je terminal namenjen za tečni prirodni gas(LNR) i priprema se za otvaranje gasovoda do Norveške kasnije ove godine. PGNiG, poljska državna gasna kompanija, saopštila je u utorak da je njeno podzemno skladište gasa popunjeno skoro 80 odsto.
Bugarska je više izložena, jer se oslanja na Rusiju za skoro 75 odsto svojih potreba gasa. Vlada u Sofiji u utorak je saopštila da je preduzela korake da pronađe alternativne zalihe, a gradi i gasovod do Grčke.
Međutim, šteta koju bi obustava isporuka gasa mogla da nanese Nemačkoj je najveći razlog za zabrinutost.
Najjača evropska privreda uvozi oko 55 odsto svojih potreba gasa iz Rusije. Iako je poslednjih nedelja uspela da smanji udeo uvoza ruskog gasa na 40 odsto, nagli prekid isporuka bilo bi poguban za nemačku tešku industriju koja se već bori sa rastućim cenama i nedostatkom sirovina.
Takođe, to bi moglo da dovede do smanjenja proizvodnje i izvoza i da ugrozi opstanak malih i srednjih preduzeća u zemlji.
Nemačka centralna banka saopštila je da bi naglo zaustavljanje gurnulo privredu duboko u recesiju.
Oko 550.000 radnih mesta i 6,5 odsto godišnje ekonomske proizvodnje moglo bi biti izgubljeno tokom ove i sledeće godine, prema analizi pet vodećih ekonomskih instituta u zemlji.
Nemačka vlada je prošlog meseca pokrenula prvi plan za vanredne situacije u tri faze koji bi mogao da dovede do racionalizacije gasa, pri čemu domaćinstva i bolnice imaju priroritet nad proizvođačima.
Nemačka i Italija treba da pokušaju da strukturalno smanje potrošnju gasa zamenjujući kućne kotlove alternativnim sistemima kao što su toplotne pumpe za vodu i tražeći od domaćinstava da koriste manje gasa za grejanje ili hlađenje – istakao je Hening Gloistein, direktor za energetiku, klimu i resurse u Eurasia grupi.
Naveo je da će evropske kompanije morati da izađu na LNG tržište i da naruče što više tankera u narednim nedeljama i mesecima.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter