Leonardo da Vinči je bio čovek iznad svog vremena, a pored toga je bio umetnik, naučnik, pronalazač i svestrani genije koji je ostavio u nasleđe otkrića i inovacije kojima se i danas dive.
Ukoliko su autori nedavno objavljene studije u pravu, Leonardo da Vinči je možda bio još mudriji i pronicljiviji nego što se ranije zamišljalo. Prema ovim naučnicima, da Vinči je u svojoj zbirci radova ostavio niz beleški i skica koje su dokazale da je shvatio fundamentalne aspekte gravitacije vekovima pre nego što je Isak Njutn uopšte rođen.
U članku koji je upravo objavljen u časopisu Leonardo, tim akademika predvođen profesorom aeronautike i medicinskog inženjerstva Kalifornijskog instituta za tehnologiju, Mori Gharibom predstavio je rezultate svog istraživanja o da Vinčijevoj teoriji gravitacije.
Oni su pojasnili kako su da Vinčijevi crteži naučnog eksperimenta koje je zamislio, ali nije izveo, izazvali njihovo interesovanje i naveli ih da otkriju koliko on zna o gravitaciji i o tome kako ona zapravo funkcioniše.
Predmetne skice pokazuju da se kofa za vodu pomera kroz vazduh u pravoj liniji, a čestice nalik pesku ispadaju i usput padaju na zemlju. U nekim skicama, krčag za vodu se pomerao istom brzinom, dok se u drugim ubrzavao konstantnom brzinom, pri čemu su čestice peska ispadale u svakom scenariju.
U svojim beleškama, Leonardo da Vinči je pratio predviđene promene u brzini kofe kada je bila ubrzana, kao i promene u brzini čestica peska dok su se ubrzavale duž putanje naniže. Poslednji da Vinčijev potez bio je neverovatno važan i revolucionaran, jer to znači da je prepoznao silu gravitacije kao konstantnu silu ubrzanja. Znao je da će gravitacija učiniti da predmet koji pada, pada sve brže i brže, sve dok ne udari o tlo i njegovo kretanje ne bude zaustavljeno.
Ovo je bio veliki korak napred i važan prvi korak na putu ka razumevanju kako gravitacija funkcioniše i utiče na sve fizičke objekte svuda.
Ali da Vinči genije nije tu stao. Otkrio je nešto konkretnije u svojim eksperimentima koji su ga odveli još jedan korak bliže potpuno razvijenoj teoriji gravitacije.
Razbijanje pravog Da Vinčijevog koda
Crteži Leonarda da Vinčija, koji su objavljeni u zbirci njegovih radova pod nazivom Codex Arundel, uključivali su trouglove koje je napravio iz crtanja linija koje su pratile kretanje kofe za vodu i kretanja raznih čestica koje padaju. Različiti oblici trouglova su se proizvodili u zavisnosti od promene brzine bacača, a crtež jednog od ovih trouglova, plus prateći natpis, je privukao pažnju Morija Gariba 2017. godine, kada je koristio Codex Arundel kao izvor materijala na diplomskom kursu na predmetu kojim je predavao.
Ono što mi je zapalo za oko je kada je napisao „Equatione di Moti“ (izjednačavanje ili ekvivalentnost kretanja) na hipotenuzi jednog od njegovih skiciranih trouglova — onog koji je bio jednakokraki pravougli trougao – naveo je on u saopštenju za štampu Kalteha.
„Postao sam zainteresovan da vidim šta je Leonardo da Vinči mislio pod tom frazom.
Da bi dublje istražio da Vinčijeve ideje i otkrića, Gharib je angažovao postdoktorskog istraživača sa Kalteha Krisa Roha (sada docenta na Univerzitetu Kornel) i Flavija Noku sa Univerziteta primenjenih nauka i umetnosti Zapadne Švajcarske u Ženevi da mu pomognu da ispita da Vinčijeve crteže i beleške. Noka je pomogao u prevodu Kodeksa Arundela, a radeći zajedno, tim je na kraju otkrio koliko je Da Vinči napredovao u svom razumevanju gravitacije.
Osim što su saznali da je prepoznao kao ubrzavajuću silu, otkrili su i na šta je Leonardo da Vinči mislio kada je upotrebio frazu Equatione di Moti ‘.
Čini se da je da Vinči shvatio da kada se kretanje bacača ubrza, da odgovara brzini gravitacionog ubrzanja primenjenog na čestice, oblik koji je rezultirao bi bio savršeno izbalansiran jednakostranični ili pravi jednakokraki trougao. Ovo je bilo značajno, jer je pokazalo da je da Vinči dostigao fazu u kojoj je bio spreman da izračuna gravitacionu konstantu, što je veoma važna mera potrebna za stvaranje potpunije teorije gravitacije.
Koristio je geometrijsko razmišljanje da bi došao do te faze, nakon čega bi pokušaj da se utvrdi stvarna matematička vrednost bio sledeći korak na putu ka takvoj teoriji.
Nažalost, Leonardo da Vinči je napravio neke greške dok je pokušavao da izračuna tu konstantu, koju su istraživači sa Kalteha uspeli da prate u svom dekodiranju njegovog rada. Ali čak i ovde su njegovi napori bili impresivni, jer je završio sa cifrom koja je bila oko 97 odsto tačna. Sve u svemu, ovo je bio neverovatan napor, koji je nagovestio rad drugih intelektualnih giganata.
Leonardo da Vinči, čovek 500 godina ispred svog vremena
Leonardo da Vinči je umro 1518, što je 125 godina pre nego što je Isak Njutn rođen i 169 godina pre nego što je Njutn objavio Matematičke principe prirodne filozofije, koji su uveli njegove zakone univerzalne gravitacije.
Da su matematičari i naučnici koji su živeli u godinama između bili svesni samo da Vinčijevih otkrića (poput Galileja, na primer, koji je znao nešto o toj temi), možda su mogli da se oslanjaju na njegov rad i razviju kompletnu teoriju gravitacije mnogo pre nego što je Njutn imao priliku da to učini. Ali čini se da je da Vinčijev rad u ovoj oblasti nekako zanemaren.
„Ne znamo da li je da Vinči uradio dalje eksperimente ili dublje ispitao ovo pitanje“, rekao je Garib. „Ali činjenica da se na ovaj način borio sa ovim problemom, početkom 1500-ih, pokazuje koliko je njegovo razmišljanje bilo daleko ispred.
Dovoljno daleko ispred da su plodovi njegovog rada ostali nepriznati i necenjeni sve do 21. veka, više od 500 godina nakon što je Leonardo da Vinči došao tako blizu da otkrije punu istinu.
Da li je da Vinči precenjen ili potcenjen čovek u svom i iznad svog vremena, ostaje na savesti naučnika i ljudi koji znaju pravu istinu o njegovim delima?! Da li je on razumeo gravitaciju ili nešto drugo, može se tumačiti na različite načine, ali sa naučne tačke gledišta, njegov rad daje čvrstu naučnu potporu kroz njegova zaostala dela?!
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Ancient Origins