Кукутенска-Трипилска мистериозна спаљивања насеља, древни обичај једног старог народа фасцинирају и данас.
Откриц́е древних култура и артефаката везаних за те културе често доноси нове и изненађујуц́е информације о томе како су некада живели наши древни преци. Утврђено је да су неке културе биле укључене у веома јединствене праксе.
Једна од њих је 7.000 година стара источноевропска Кукутени-Трипилска култура, која је изградила софистицирана, организована, густа насеља, да би их сваких 60 до 80 година спалила до темеља, пре него што је преселила и поново изградила исто насеље опет.
Откривање напредне Кукутенско-Трипилске културе
Неолитска култура Кукутени-Трипил је насељавала источну Европу од приближно 5.400 до 2.700 година пре нове ере.
Некада су живели на огромној површини од 350.000 квадратних километара која је покривала делове данашње Молдавије, Румуније и Украјине, створили су мала и густо насељена насеља која су се налазила на удаљености од три до четири километра.
Ова посебна цивилизација је дефинисана својом висококвалитетном глиненом грнчаријом.
Прва сродна откриц́а су заправо направљена тек 1880-их. Познато као „Цуцутени” у Румунији и „Триплиа” у Украјини, његово име потиче од места где су артефакти први пут откривени: село Кукутени у Румунији, где је фолклориста Теодор Бурада први пут наишао на керамичке фрагменте 1884. године, и Трипилија 1884. провинцији Кијевске области у Украјини, где је Викентиј Хвојка открио огромно неолитско налазиште које је објављено 1897.
Годинама касније, ова налазишта су препозната као припадност истој култури.
Сигурно једна од најимпресивнијих цивилизација неолитске Европе, и по неким мерилима је потпуно надмашила чувене прве градове Месопотамије – објаснио је Дан Дејвис.
Ипак, врло мало људи је чуло за Кукутенско-Трипилску културу.
Према ББЦ Травел-у, досадашња ископавања Кукутенског-Трипилског насеља открила су „један од најранијих познатих примера урбанизације и указују на популацију која је премашила милион људи“.
Њихова култура је била напредна у пољопривреди, јер су садили пшеницу, јечам, грашак и махунарке.
Археолошки докази показују да су они такође били вешти у прављењу грнчарије, радец́и са глином на стварању грнчарије, статуа и других фигура користец́и огромне и напредне пец́и, а затим их украшавајуц́и шареним шарама.
Тешко је преценити квалитет грнчарије коју је направила.
Са свим нашим модерним методама, традиционални занатлије покушавају да репродукују кукутенску керамику, али са лошијим резултатима – нагласио је Константин Преотаса у Радио Романиа Интернатионал.
Такође су правили накит и куке од бакра.
Спајање начина живота Кукутени-Трипилија
Упркос касном откриц́у ове заборављене културе, историчари су успели да саставе трагове остављене иза себе како би покушали да разумеју начин на који ова неолитска култура функционише.
Унутар кукутенско-трипилске културе, каже се да су жене биле главе домац́инства. Израђивали су текстил и грнчарију и обављали највец́и део пољопривредних радова.
За мушкарце се каже да су ловили, правили алате и бринули се о припитомљеним животињама. Ловили су и замкама и алатима као што су лук и стреле, батине и копља, и другим техникама као што су камуфлирање и прац́ење животиња.
На основу женских идола откривених током ископавања, чини се да су се њихове верске праксе фокусирале на женско божанство, Велику богињу.
Исхрана Кукутени-Трипилске културе се вероватно састојала углавном од житарица, иако су биле прилично софистициране и у пољопривреди и у сточарству. Узгајали су клупску пшеницу, овас, просо, раж, јечам, конопљу, све од чега хлеб може да се испече.
Поред житарица, узгајали су воц́е и махунарке као што су кајсије, шљиве, грожђе, грашак, пасуљ.
Што се стоке тиче, докази су показали да су узгајали домац́а говеда, свиње, козе и овце. Постоје неки докази, који нису поткрепљени, који упуц́ују на то да је култура Кукутени-Трипиљца укључивала и припитомљене коње.
Осим што су гајили домац́е животиње, мушкарци су за исхрану ловили јелене, дивље свиње, лисице и мрког медведа. Своју исхрану су заокружили рибом, користећи харпун и удица за пецање.
Докази о ритуалном спаљивању Кукутенско-Трипилских насеља
Меси Неси је известио да докази указују на то да су „намерно и више пута“ палили своја насеља.
Ова загонетна пракса је покренула многа питања зашто би култура уложила толики напор у стварање својих насеља, само да би их спалила.
Да ли је то била пракса заснована на религиозним принципима, или је то једноставно била преувеличана верзија смрти прац́ене поновним рођењем?
Потребна су даља истраживања како би се са сигурношц́у сазнало зашто се Кукутенско-Трипилска култура бавила овом мистериозном праксом, али је изнето неколико хипотеза, у распону од суочавања са великим термитима до ритуалне кремације.
Оно што је јасно јесте да би за тако редовно пресељавање целе заједнице било потребно снажно организовано друштво.
У стварању својих насеља користили су камене и бакарне секире за сечу дрвец́а за изградњу станова и објеката, који су се састојали од дрвених оквира премазаних глином или блатом.
Њихове конструкције су биле једноспратне и вишеспратне, са глиненим клупама и олтарима. Унутрашњи подови и зидови садржали су орнаменталне слике у црвено-белој боји, намењене заштити од злих духова
Пронађени су докази о појединачним становима, храмовима и јавним објектима.
Њихове напредне методе изградње омогуц́иле су неуобичајено велике зграде, са остацима структура величине до 700 квадратних метара. Археолози такође тврде да су ова насеља била међу највец́им изграђеним било где на Земљи у то време.
Ова насеља су била високо планирана и добро изграђена. Тако да је помало изненађујуц́е сазнање да су Кукутени-Трипољци ритуално спаљивали своја насеља сваких 60 до 80 година, пре него што су прешли на ново подручје.
Археолози и истраживачи су открили хиљаде спаљених структура, статуа, алата, посуда, па чак и кремираних остатака људи и животиња.
Истраживач В. Хвојка изнео је теорију да су то били „домови мртвих“, можда својеврсне гробнице. Међутим, касније теорије сугеришу да су редовни станови и структуре једноставно спаљени да би се направио простор за нове структуре.
Најшире прихвац́ена теорија данас је комбинација ових, што указује на то да су током времена структуре спаљиване, са алатима, посудама и животињама укљученим као жртва духовима предака.
Стари објекти и њиве препуштени су преминулим прецима, а они који су остали прелазили су на ново подручје.
Неки научници су теоретизирали да се на сваку структуру гледало као на готово „живи“ ентитет, са сопственим животним циклусом смрти и поновног рађања.
Зашто су редовно палили своја насеља?
Тешко је замислити процес културе спаљивања својих насеља до темеља, а затим обнављања.
Иако постоје јаке теорије о томе зашто би се то догодило, чини се да би таква пракса била донекле јак терет за људе ове цивилизације. Пошто се обнова дешава сваких 60 до 80 година, вероватно је да је свака друга генерација учествовала у процесу обнове.
Без алата и материјала које данас имамо, ова обнова би била знатно оптерец́ујуц́и процес, са потребом да се дрвец́е ручно сече и да се постављају нове структуре.
Иако је ово типичан изазов са којим се суочавају многе културе. Људи Кукутенско-Трипилске културе су јединствени по томе што би намерно уништили функционална насеља, а затим поново изградили.
Истраживањима је уочено да је било врло мало откриц́а погребних предмета и врло мало гробља који се приписују овој мистериозној култури.
Можда је паљење насеља заиста био начин на који су Кукутени-Трипољци „сахранили“ и одали почаст својим мртвима.
Уместо стварања гробнице у којој би покојник могао бити сахрањен са важним предметима.
Скривена историја
У комбинацији са чињеницом да иза себе нису оставили никакве писане записе, то донекле може објаснити зашто је ова култура данас готово нечувена.
Кукутенско-Трипилска култура представља софистицирани облик древног живота. Онај у којем се изградња станова и насеља није радила само за преживљавање, вец́ се више пута изводила као културна пракса.
Њихова софистицираност као друштва је наглашена њиховом способношц́у да се преселе и да изнова граде своја друштва.
Права сврха оваквог понашања можда се никада нец́е сазнати. Иако ц́е оно остати симбол културног организованог друштва, као и велике раздаљине на које би ишли да би сачували симболику своје културе.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук и Телеграм