Naučnik Alberto Kabaljero je izjavio da; četiri zlonamerne vanzemaljske civilizacije bi mogle da žive u našoj galaksiji. Srećom, šanse da napadnu Zemlju su manje verovatne nego da nas asteroid uništi.
Većina ljudi se slaže da bi trebalo da pratimo talase, da bismo tražili druge civilizacije u univerzumu, ali ljudi se ne slažu oko toga da li treba da šaljemo sopstvene poruke tamo.
Ako je civilizacija zlonamerna, da li želimo da znaju da smo ovde? Da li mi mašemo na pozdrav sopstvenim dželatima?
U novom preprint dokumentu objavljenom na arXiv serveru u maju (što znači da još nije recenzirano). Istraživač Alberto Kabaljero, dr. na Univerzitetu Vigo u Španiji, istražuje zaista problematično pitanje unutar zajednice ljudi koji rade sa SETI, Potraga za vanzemaljskom inteligencijom.
Glavni posao SETI-ja je da osluškuje kovitlajuću mijazmu svemira u slučaju da ikada otkrijemo znake života negde drugde ili čak primimo emitovanje koje šalje druga civilizacija.
Aktivni SETI (Aktivna potraga za vanzemaljskom inteligencijom), koji se ponekad naziva METI (Messaging to Extra-Terrestrial Intelligence), je oblik SETI koji se jedva praktikovao otkako je poslata prva međuzvezdana radio poruka, Poruka Arecibo 1974. do globularnog zvezdanog jata M13 – objašnjava Kabaljero u radu.
Mnogo toga je u igri kada je u pitanju potraga za vanzemaljcima uopšte.
Fermijev paradoks je ideja koja je najbolje sumira: kako mogu postojati beskonačne planete u našem univerzumu sa mogućnošću života različitom od nule, ali nikada nigde nismo videli ni tračak ili šapat druge civilizacije?
Ali, naravno, to pretpostavlja da će druga civilizacija biti dovoljno napredna da komunicira ili putuje u svemir.
Moglo bi postojati beskonačan broj planeta sa životnim oblicima koji su još uvek u fazi „punoglavaca iz jezerca“, na primer, tek počinju da razvijaju fotoreaktivne ćelije oka. Možda će proći milijardu godina pre nego što počnu da hodaju uspravno i tvituju gifove i reakcije.
Da bi procenio verovatnoću invazije na obližnju civilizaciju, Kabaljero počinje sa zanimljivom pretpostavkom: kolika je verovatnoća da ćemo biti napadnuti od strane drugu civilizaciju koju otkrijemo?
Da bi to izračunao, on sastavlja zapanjujući broj puta kada su zemaljske nacije napadale jedna drugu kao ratna dejstva. Ovo je, kaže, nova metodologija za izračunavanje verovatnoće zlonamerne vanzemaljske civilizacije.
On takođe primećuje da se potrošnja energije na Zemlji povećala kako se smanjila verovatnoća invazije:
Izgleda da postoji indirektna korelacija između ljudske verovatnoće invazije i svetskog razvoja zasnovanog na potrošnji energije. Što je čovečanstvo razvijenije, to su manje verovatne invazije – kaže Kabaljero.
A kada se kombinuju sa dobro utvrđenim procenama verovatnoće inteligentnog života negde drugde u našoj galaksiji, možemo da utvrdimo čistu verovatnoću. Taj broj je veoma nizak, osam duboko u decimalama od jednog procenta, sa ravnim brojem zlonamernih civilizacija od samo 0,22.
Nadamo se da je to jedna petina koja nema pristup njihovim lokalnim planetarnim sistemima oružja.
Kabaljero je za Vice rekao da nije uključio ni jednu figuru u novine, što predstavlja ukupan broj zlonamernih civilizacija koje još nemaju međugalaktičke letove.
Prema njegovim proračunima, verovatno postoji 4,42 ovakvih civilizacija.
Ali ovo otvara neka filozofska pitanja, ako zlonamerno drvo padne u šumu, ali niko ne može da ga čuje, da li ono proizvodi međugalaktički zvuk? Na kraju krajeva, krivac mora imati sredstva, motiv i priliku. Sa samo sredstvima i motivom, umesto toga šaljete zle tvitove na Zemlju.
Kabaljero piše da na kraju veruje da je verovatnoća zlonamerne vanzemaljske civilizacije manja čak i od mogućnosti da Zemlju pogodi takozvani asteroid „ubica planeta“.
Mogli bismo da pošaljemo do 18.000 međuzvezdanih poruka na različite egzoplanete. Verovatnoća invazije zlonamerne civilizacije bila bi ista kao i kod sudara Zemlje sa asteroidom globalne katastrofe – zaključuje on.
Ovakav rad je izgrađen na nizu procena i odluka sa kojima se mnogi drugi stručnjaci možda ne slažu, ali to je deo poente.
Za one koji se raspravljaju o ulozi SETI-ja naspram „aktivnog“ SETI-ja, debata je bila veoma apstraktna zbog nepoznate prirode svih uključenih veličina.
Kabaljero je neke od tih brojeva stavio na papir i iskoristio ih da bi došao do neke vrste odgovora. O nečemu što ljudi sada mogu da diskutuju i ponavljaju u daljem proučavanju.
Za neke, uviđanje iščezavajuće male verovatnoće bilo kakvog složenog života, a kamoli zlonamernog života, može učiniti da napori SETI-ja izgledaju optimističniji nego ikada.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram