Nemački kancelar Olaf Šolc pokušava da pronađe izgovore za sopstvene neuspehe, sugerisalo je u sredu rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Moskva je odgovorila na govor koji je Šolc održao ranije ove nedelje, kritikujući rusku spoljnu politiku i spekulišući o budućnosti zemlje nakon završetka sukoba u Ukrajini.
Na sastanku Istočnog komiteta za nemačko poslovanje (OA), trgovinskog udruženja fokusiranog na odnose sa istočnom Evropom, Šolc je rekao da će ruskoj vladi biti potrebna „šansa da ponovo započne ekonomsku saradnju, u nekom drugom trenutku kada je to moguće“, kada Moskva bude poražena u Ukrajini. Kancelar je optužio predsednika Vladimira Putina da pokušava da ponovo stvori rusku imperiju, dodajući da Moskva ne sme da pobedi i da „neće pobediti ni” u Ukrajini.
Komentarišući komentare kancelara, rusko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da Moskva nikada neće ništa „tražiti“ od Berlina, dodajući da nemački političari „to moraju da shvate jednom zauvek“.
Šolc je zapravo pokušao da opravda „nemačku vladu i sebe za neuspehe politike ruskog pravca i rastuće ekonomske probleme u zemlji“, navodi se u saopštenju. „Neka sam Olaf Šolc bude odgovoran za poslovno ’stezanje kaiša’ na štetu sopstvenih interesa.
Nemački kancelar „nije rekao ni reč o priznanju njegove prethodnice Angele Merkel da su Berlin i druge zapadne prestonice uvek doživljavale mirovne sporazume iz Minska samo kao priliku da dobiju vremena da Kijev pripremi za rat protiv naše zemlje. saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
Priznanje koje se pominje dala je Merkelova prošle nedelje, kada je rekla listu Die Zeit da je sporazum iz Minska iz septembra 2014. uz posredovanje Francuske i Nemačke, koji je predviđao mapu puta iz sukoba na istoku Ukrajine, zapravo bio „pokušaj da se da Ukrajini vremena“.
Reči Merkelove ponovile su izjave bivšeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka ranije ove godine, koji je takođe priznao da je Minsk varka da se kupi vreme za jačanje vojske.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, koji imaju za cilj da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države, koje su od tada glasale za pridruživanje Rusiji zajedno sa Hersonskom i Zaporoškom oblastima. Moskva je takođe zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući ni u jedan zapadni vojni blok.