Po prvi put od Hladnog rata, na globalnom nivou očekuje se da će nuklearni arsenal rasti u narednim godinama, dok je rizik od upotrebe takvog oružja najveći u decenijama, saopštio je u ponedeljak vodeći istraživački centar za sukobe i naoružanje.
Dešavanja u Ukrajini i podrška zapada Kijevu povećali su tenzije među devet nuklearno naoružanih država sveta, saopštio je istraživački centar Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) u novom nizu istraživanja.
Dok je broj nuklearnog oružja neznatno opao između januara 2021. i januara 2022., SIPRI je rekao da ako nuklearne sile ne preduzmu hitnu akciju, globalni zaliha bojevih glava bi uskoro mogli početi da rastu po prvi put u decenijama.
Sve nuklearno naoružane države povećavaju ili unapređuju svoje arsenale, a većina izoštrava nuklearnu retoriku i ulogu nuklearnog oružja u njihovim vojnim strategijama – rekao je Vilfred Van, direktor SIPRI-jevog programa oružja za masovno uništenje, u istraživačkom centru.
Ovo je veoma zabrinjavajući trend.
Tri dana nakon početka situacije u Ukrajini, predsednik Rusije Vladimir Putin stavio je rusko nuklearno sredstvo odvraćanja u stanje visoke pripravnosti.
On je takođe upozorio na posledice koje bi bile „kakve nikada niste videli u čitavoj svojoj istoriji“ za zemlje koje bi stale na put Rusiji.
Rusija ima najveći nuklearni arsenal na svetu sa ukupno 5.977 bojevih glava, oko 550 više od Sjedinjenih Država.
Dve zemlje poseduju više od 90 odsto svetskih bojevih glava, iako je SIPRI rekao da je Kina usred ekspanzije sa oko 300 novih raketnih silosa.
SIPRI je saopštio da je globalni broj nuklearnih bojevih glava pao na 12.705 u januaru 2022. sa 13.080 u januaru 2021. Procenjuje se da su 3.732 bojeve glave bile raspoređene sa projektilima i avionima, a oko 2.000.
Skoro sve koje pripadaju Rusiji ili Sjedinjenim Državama – zadržano je u visokoj pripravnosti.
Odnosi između velikih svetskih sila dodatno su se pogoršali u trenutku kada se čovečanstvo i planeta suočavaju sa nizom dubokih i hitnih zajedničkih izazova koji se mogu rešiti samo međunarodnom saradnjom – rekao je predsednik odbora SIPRI-ja i bivši premijer Švedske Stefan Lofven.