Na praznik Mladenci Stari Brod pamti genocid nad Srbima

Na praznik Mladenci, dogodio se jedan od najvećih ustaških zločina nad srpskim civilnim stanovništvom. Stari Brod i njegova okolina bili su meta ustaških koljača.

Naime, prema istorijskim izveštajima, u ustaško-nacističkoj ofanzivi, koja je otpočela sredinom marta iz Sarajeva pod direktivom ustaškog komandanta Jure Francetića, stradalo je 6 150 Srba sarajevsko-romanijske regije i Podrinja.

Najveći zločin dogodio se upravo na prostoru Starog Broda i Miloševića, gdje su zabeležene prave strahote i monstruoznosti nad srpskom nejači koje su zgrozile i ustaške tutore – njemačke komandante.

Jedan od najznačajnijih hroničara ovog događaja bio je Momir Krsmanović, koji je sedamdesetih godina, u svom delu „Teče krvava Drina“, otrgao od zaborava stradanje ovih nevoljnika, zbog čega je trpeo različite progone i šikaniranja od represivnog komunističkog režima, koji je neumorno nastojao pod plaštom bratstva i jedinstva da sakrije genocid nad Srbima.

Međutim, najveći doprinos u rasvetljavanju ovog zločina, dao je zbornik radova „Zaboravljeni zločin – Stari Brod“, čija je promocija održana u Rogatici 2008. godine, u izdanju Izdavačke kuće Dabar i Srpskog sokolskog društvo „Soko“ iz Dobruna.

Potresna svedočanstva ustaških zverstava nad golorukim srpskim narodom

Pomenimo samo nekoliko primera ustaške bestijalnosti, koji na najslikovitiji način govore o stradanju tamošnjih Srba.

Svedočenje Miloša Bašovića iz Brankovića kod Borike – Rogatica:

„…Iz Višegrada narod krene niz Drinu, prema Starom Brodu. Uz mene su bila još tri brata i sestra. Za nama neka vojska trči. Narod poče bežati, a oni uglas: ’Ne bojte se narode, ovo je Srpska i Crnogorska vojska…’. Kad su nas opkolili, poznadosmo mnoge muslimane komšije među njima. Jedan ustaša uze moju sestru od tri godine, baci je uvis. U ruci mu puška sa bajonetom, dočeka je i pravo baci u Drinu. Nasta pravo klanje naroda. Mene je negdje između Miloševića i Starog Broda zajmio jedan pijani ustaša, gađajući me bajonetom. Izmaknem i stanem, pa se šćućurim među poubijane, kriomice gledam kako mi ubiše majku i mlađu braću. Mnoge djevojke, gledajući zvjerstva, ne čekajući da im se približe ustaše, masovno su skakale u Drinu”.

Pročitajte još:

Tu je i svedočenje Rista Borovčanina iz Žulja – Sokolac:

„… Stric Jovan kaza, idemo da se prebacimo u Srbiju. Po mraku stignemo u Miloševiće. Narod se razleti, pokušava da skupi stoku pa da krene ka Starom Brodu, a već nas stiže ustaška konjica. Što osta naroda u strani i ostade, a što uhvatiše ono dolje prema Drini počeše ubijati. Prigone nas, prigone Drini. Siluju žene, kolju, odsecaju ruke, noge, vade oči, bacaju malu decu uvis i dočekuju na bajonete. Ljudi sami skaču u Drinu, cure posebno. Mi se oko majki grupisasmo pokušavajući se spasiti. Odjednom sam pao potrbuške među gomilu pobijenih i unakaženih. Glavni pokolj je bio negde između 16 i 17 časova po podne. A Drina mutna, nadošla, valovita, puna leševa. Donosilo leševe i od Višegrada. To je bio neverovatan i strašan prizor.”

Rajko Samardžić, tada dvanaestogidišnji dečak, je izjavio: „Ustaše su poklale u Miloševićima sve živo. Moglo se sa leša na leš preći Drina. Toliko je bilo bačeno naroda u Drinu.“

Uprkos decenijama ćutnje, stratište Stari Brod u septembru 2019. godine je obeleženo prikladnim spomen-kompleksom, za koji najveće zasluge pripadaju svešteniku Draganu Vukotiću, ktitorima muzeja Miodragu Daki Davidoviću i Spasoju Albijaniću, kao i arhitekti Novici Motiki.

Pratite Portal Dnevni Puls na Fejsbuku i Viberu!

Dnevni Puls/In4s.net