Jedan 101-godišnji muškarac osuđen je u utorak u Nemačkoj po više od 3.500 tačaka za saučesništvo u ubistvu zbog služenja u nacističkom koncentracionom logoru Saksenhauzen tokom Drugog svetskog rata.
Okružni sud u Nojrupinu osudio ga je na pet godina zatvora.
Čovek, koga su lokalni mediji identifikovali kao Josef S., koji ima 101 godina. Negirao je da je radio kao SS čuvar u logoru i da je pomagao i podržavao ubistvo hiljada zatvorenika.
Na suđenju, koje je počelo u oktobru, 101-godišnjak je rekao da je radio kao radnik na farmi u blizini Pasevalka u severoistočnoj Nemačkoj tokom tog perioda.
Međutim, sud je smatrao dokazanim da je radio u logoru na periferiji Berlina između 1942. i 1945. godine kao član paravojnog krila Nacističke partije, javila je nemačka novinska agencija dpa.
Sud je došao do zaključka da ste, suprotno onome što tvrdite, radili u koncentracionom logoru kao stražar oko tri godine – rekao je predsedavajući sudija Udo Lehterman.
Voljno ste svojim aktivnostima podržali ovo masovno istrebljenje – rekao je Lehterman.
Gledali ste kako su deportovani ljudi tamo svaki dan surovo mučeni i ubijani tri godine.
Tužioci su svoj slučaj zasnovali na dokumentima koji se odnose na SS stražara sa imenom, datumom i mestom rođenja čoveka, kao i drugim dokumentima.
Kazna od pet godina zatvora bila je u skladu sa zahtevom tužilaštva.
Advokat optuženog je tražio oslobađajuću presudu. Branilac Stefan Voterkamp izjavio je nakon izricanja presude da će uložiti žalbu na presudua.
Vodeća nemačka jevrejska grupa pozdravila je presudu.
Čak i ako optuženi verovatno neće izdržati punu zatvorsku kaznu zbog svoje starosti, ovu presudu treba pozdraviti – rekao je Jozef Šuster, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj.
Hiljade ljudi koji su radili u koncentracionim logorima održavali su rad mašinerije za ubistva. Oni su bili deo sistema, tako da treba da preuzmu odgovornost za to – dodao je Šuster.
Ogorčeno je što je optuženi do kraja negirao svoje aktivnosti u to vreme i nije pokazao kajanje.
Iz organizacionih razloga, suđenje je održano u fiskulturnoj sali u Brandenburgu/Havelu, mestu prebivališta 101-godišnjaka. Čovek je bio sposoban da mu se sudi samo u ograničenoj meri i mogao je da učestvuje u suđenju samo oko dva i po sata svakog dana. Suđenje je nekoliko puta prekidano zbog zdravstvenih razloga i boravka u bolnici.
Efraim Zurof, glavni lovac na naciste u kancelariji Centra Simon Vizental u Jerusalimu, rekao je za AP da ovo suđenje „šalje poruku da ako počinite takve zločine, čak i decenijama kasnije, možete biti izvedeni pred lice pravde“.
I to je veoma važna stvar jer omogućava zatvaranje rana rođaka žrtava – dodao je Zurof.
Činjenica da ovi ljudi odjednom osećaju da se rešava njihov gubitak i da se rešava patnja njihovih članova porodice koje su izgubili u logorima… veoma je važna stvar.
Saksenhauzen je osnovan 1936. severno od Berlina kao prvi novi logor nakon što je Adolf Hitler dao SS potpunu kontrolu nad sistemom nacističkih koncentracionih logora.
Bilo je predviđeno da bude uzorni objekat i kamp za obuku za mrežu lavirinta koju su nacisti izgradili širom Nemačke, Austrije i okupiranih teritorija.
Više od 200.000 ljudi tamo je bilo držano između 1936. i 1945.
Desetine hiljada zatvorenika umrlo je od gladi, bolesti, prinudnog rada i drugih uzroka, kao i kroz medicinske eksperimente i sistematske operacije istrebljenja SS-a, uključujući pucnjave, vešanja i gušenja gasom.
Tačni brojevi ubijenih variraju, sa gornjim procenama od nekih 100.000, mada naučnici sugerišu da su brojke od 40.000 do 50.000 verovatno tačnije.
U ranim godinama, većina zatvorenika su bili ili politički zatvorenici ili kriminalni zatvorenici, ali su među njima bili i neki Jehovini svedoci i homoseksualci.
Prva veća grupa jevrejskih zatvorenika dovedena je tamo 1938. nakon takozvane Kristalne noći, antisemitskog pogroma.
Tokom rata, Saksenhauzen je proširen na sovjetske ratne zarobljenike, koji su tamo streljani, kao i druge.