Naučnici su saznali nove informacije o drevnom dnu okeana na granici zemljinog jezgra i omotača.
Nalazi nove studije objavljene 5. aprila u časopisu Science Advances koristili su seizmičko snimanje unutrašnjosti Zemlje na globalnom nivou kako bi se pronašli tragovi dugo zakopanog okeana.
Oko 3219 km(2.000 milja) ispod površine Zemlje, stenoviti omotač se susreće sa rastopljenim, metalnim spoljašnjim jezgrom.
Najnovija istraživanja sugerišu da ovaj sloj zapravo može pokriti veliki deo granice jezgra i plašta Zemlje.
Razumevanje sastava na granici jezgra-plašt u velikim razmerama je teško jer je tako duboko unutar Zemlje.
Istraživači u ovoj studiji iz Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva koristili su mrežu od 15 seizmografa raspoređenih oko severozapadnog Antarktika i prikupljali podatke tri godine.
Seizmografske stanice u mreži skeniraju Zemljine seizmičke talase kako bi stvorile sliku Zemlje duboko ispod naših stopala, slično kao što MRI skenira telo i stvara sliku onoga što je unutra.
Tim je primetio da se na granici jezgra i plašta seizmički talasi usporavaju kada udare u određeni sloj.
Pročitajte još:
- Mask odgovara na kritike zbog tvita Medvedeva
- Kim se ne javlja preko „vruće linije“ – Šta sprema Severna Koreja?
- Stručnjak savetuje nabavku peleta i ogrevnog drveta što pre – Ne čekajte oktobar
Ovaj sloj je debeo oko 5 do 40 km, ali je zapravo veoma tanak u smislu planetarnog sastava.
Pošto su seizmički talasi u ovim oblastima usporili, oni su kategorisani kao zone ultra-niskih brzina (ULVZ). Zone su verovatno potisnute pod zemlju pre više miliona godina, kada su se Zemljine ploče pomerile, i gušće su od ostatka dubokog omotača.
Oni su slični „planinama“ duž granice jezgra i plašta, a njihove visine se kreću od manje od 5 km do preko 40 km.
Analizirajući 1000 seizmičkih snimaka sa Antarktika, naš metod snimanja visoke definicije pronašao je tanke anomalne zone materijala na CMB (granici jezgra i omotača) svuda gde smo istraživali – rekao je geofizičar sa Državnog univerziteta Arizone Edvard Garnero u izjavi.
Debljina materijala varira od nekoliko kilometara do 10 kilometara. Ovo sugeriše da vidimo planine u jezgru, na nekim mestima i do 5 puta više od Mont Everesta.
Prema studiji, ovi podzemni vrhovi mogu igrati ključnu ulogu u tome kako toplota izlazi iz Zemljinog jezgra.
Jezgro pokreće Zemljino magnetno polje i deo materijala iz njega može čak biti izbačen na površinu Zemlje tokom vulkanskih erupcija.
„Seizmička istraživanja, kao što je naše, daju sliku unutrašnje strukture naše planete u najvišoj rezoluciji i otkrivamo da je ova struktura mnogo komplikovanija nego što se mislilo“, rekla je koautorka studije i geonaučnik sa Univerziteta Alabama Samantha Hansen.
„Naše istraživanje pruža važne veze između plitke i duboke strukture Zemlje i ukupnih procesa koji pokreću našu planetu.“
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/PopSci