Amerika je poznata po velikom broju pucnjava, a sad se broj napada iz vatrenog oružja povećava i na tlu Evropskog kontinenta.
Gde se na mapi nalazi najveći broj napada u Evropi?
U SAD je došlo do još jedne pucnjave, ovog puta na paradi četvrtog jula u predgrađu Čikaga, u kojoj je šest ljudi poginulo, a desetine ranjeno. Samo dan ranije, i Evropu je potreslo nasilje iz vatrenog oružja kada je muškarac ubio tri osobe i ranio još četiri u tržnom centru u Kopenhagenu u Danskoj.
Iako se pucnjave daleko ređe dešavaju na tlu Evropskog kontinenta, one se ipak dešavaju povremeno.
Prema najnovijim dostupnim podacima Instituta za zdravstvenu metriku i procenu (IHME), Albanija je zabeležila najgoru stopu nasilja iz vatrenog oružja u 2019. godini sa 1,39 smrtnih slučajeva usled nasilja iz vatrenog oružja te godine na 100.000 ljudi.
Sledila je Crna Gora sa stopom od 0,99 umrlih i Severna Makedonija sa 0,98 umrlih.
Iako su ove brojke visoke po evropskim standardima, one su bile znatno niže od stope od 4,12 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika, koja je utvrđena u SAD.
Kako pokazuju podaci IHME-a, zemlje članice EU beleže nižu stopu ubistava vatrenim oružjem od mnogih drugih regiona širom sveta.
Smrtonosno nasilje oružjem dostiglo je vrhunac u Evropskoj uniji 1990-ih, a došlo je do pada između 2.000 i 2012. godine, prema projektu TARGET, značajnom izveštaju Flamanskog instituta za mir.
List napominje da su stope prestale da opadaju otprilike u to vreme, nakon čega su u nekim slučajevima ostale na prilično nivou, a u drugim počele da rastu.
Autori izveštaja identifikuju dva hitna pitanja kada je reč o oružju u Evropi, prvo je 3-D štampanje vatrenog oružja, a drugo, DarkVeb.
3-D štampanje je doprinelo stvaranju „pušaka duhova“, a prema projektu TARGET, u nekim slučajevima je povezano sa desničarskim ekstremizmom.
DarkVeb, s druge strane, postavlja izazove praćenja i praćenja onlajn kupovine vatrenog oružja.
Iz ova dva razloga, pristup vatrenom oružju je olakšan u regionu, uključujući i one koji nemaju kriminalne veze.
Autori izveštaja zaključuju:
Višestrani fenomen trgovine vatrenim oružjem tako utiče na nasilje oružjem na različite načine. Njegov uticaj je najjasnije očigledan u kriminalnim kontekstima gde povećana dostupnost vatrenog oružja može brzo i drastično da promeni miran kurs jedne zemlje.
Holandija i Švedska su dve evropske zemlje koje su, prema izveštaju, doživele promenu u nasilju vatrenim oružjem u vezi sa kriminalnim aktivnostima poslednjih godina, navodeći pucanje na novinara Petera R. Vriesa usred Amsterdama 15. jula 2021. je samo jedan takav slučaj.
Izvor mape: Statista