Globalna upotreba uglja ove godine se popela na rekordno visok nivo pošto je energetska kriza u Evropi dovela do toga da su neke navodno „zelene“ zemlje bile prisiljene da koriste ugalj zbog smanjenja tokova prirodnog gasa iz Rusije.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je u svom godišnjem izveštaju u petak navela da je globalna upotreba uglja premašila 8 milijardi tona u jednoj godini po prvi put u istoriji nakon povećanja od 1,2 odsto 2022. godine prema trenutnim tržišnim trendovima, izvor energije će verovatno ostati stabilan do 2025. godine i stoga će ostati „daleko“ najčešći oblik emisije ugljen-dioksida.
Evropa, koja je bila pod velikim uticajem naglih smanjenja tokova prirodnog gasa iz Rusije, na putu je da poveća svoju potrošnju uglja drugu godinu zaredom.
Međutim, očekuje se da će do 2025. godine evropska potražnja za ugljem pasti ispod nivoa iz 2020. godine.
„Svet je blizu vrhunca upotrebe fosilnih goriva, sa ugaljem koji će prvi opasti, ali mi još nismo tamo“, rekao je Keisuke Sadamori, direktor za energetska tržišta i bezbednost IEA.
„Potražnja za ugljem je tvrdoglava i verovatno će dostići najviši nivo ove godine, povećavajući globalne emisije. U isto vreme, postoji mnogo znakova da današnja kriza ubrzava primenu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i toplotnih pumpi, a to će umanjiti potražnju za ugljem u narednim godinama. Vladine politike će biti ključne za obezbeđivanje sigurnog i održivog puta napred.”
Ipak, verovatno su decenije bezumne potrage za sprovođenjem zelene agende širom Evrope učinile nju ranjivom na energetsku krizu izazvanu ratom u Ukrajini.
Zemlje kao što su Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo, između ostalih, zabranile su povećanje prirodnog gasa u zemlji dok pokušavaju da pređu na nepouzdane izvore energije kao što su vetar i solarna energija, oba u velikoj meri zavise od komunističke Kine.
Prirodni gas, koji gori čistije od drugih oblika fosilnih goriva, bio je glavni faktor u smanjenju emisija u Sjedinjenim Državama na najniže nivoe u više od tri decenije.
Iako su Nemačka i Britanija još uvek u velikoj meri zavisne od izvora energije, one su odbacile ideju da iskoriste svoje domaće zalihe, a sopstvene procene britanske vlade tvrde da bi nalazišta u Bovlandu mogla da isporučuju do 50 godina energije pri trenutnoj upotrebi.
Nemačka takođe ima značajna nalazišta svog gasa iz škriljaca, a neki tvrde da bi mogla da obezbedi i do četvrt veka prirodnog gasa koji ostaje pod zemljom.
Ipak, vlade u Londonu i Berlinu izgledaju zadovoljne time što takve resurse ostavljaju neiskorišćenim, uprkos tome što se naizgled ne boje oko proizvodnje gasa, kada se to radi u inostranstvu. Zaista, od sloma odnosa sa Rusijom, Nemačka se obratila šerijatskom kraljevstvu Kataru za prirodni gas, a Ujedinjeno Kraljevstvo se okrenulo Sjedinjenim Državama da ispuni svoje potrebe za gasom.
Obe zemlje su bile prinuđene ove godine da vrate stanice na ugalj kako bi zadovoljile svoje ukupne energetske potrebe. Ranije ovog meseca, Britanska nacionalna mreža objavila je da će pokrenuti dve elektrane na ugalj sa rezervom uglja kako bi ublažila male količine energije vetra koja se proizvodi i, nadamo se, sprečila potencijalne nestanke struje.
U avgustu je Nemačka bila prinuđena da učini isto, jer je vladin ministar ekonomije i klime Robert Habek iz Zelene partije rekao da je to „gorko“, ali neophodno zlo.
Nemački ciljevi smanjenja emisija ugljenika su se ove godine gotovo ugasili, a studija je pokazala da je uprkos planu zemlje da zabrani ugalj koji se pomera na 2030. kako bi se nadoknadila trenutna potrošnja, 164 miliona tona dodatnog ugljen-dioksida upumpano u atmosferu zbog povećane upotrebe uglja čak i kada se uzme u obzir očekivana zabrana 2030. godine.
Realnost je da šta god da Evropa uradi da se smanji upotreba uglja verovatno će imati mali uticaj na globalne emisije, s obzirom na to da se komunistička Kina i druge azijske zemlje oslanjaju na taj izvor energije.
Samo u proteklih pet godina Kina je pustila u rad 226 elektrana na ugalj.
IEA je u svom izveštaju navela: „U Kini, najvećem svetskom potrošaču uglja, toplotni talas i suša povećali su proizvodnju električne energije iz uglja tokom leta, čak i kada su stroga ograničenja kovida usporila potražnju.
„Događaji u Kini, najvećem svetskom potrošaču uglja, imaće najveći uticaj na globalnu potražnju uglja u narednim godinama, ali će Indija takođe biti značajna“, dodaju oni.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru i Gab-u!
Dnevni Puls/Mediji