smrt-migranata-na-mediteranu

Broj smrtnih slučajeva migranata u centralnom Mediteranu u prva tri meseca 2023. dostigao je najvišu tačku u poslednjih šest godina, navodi se u novom izveštaju Međunarodne organizacije Ujedinjenih nacija za migracije (IOM) u sredu.

U prvom kvartalu godine, IOM je dokumentovao 441 smrt migranata koji su pokušali da pređu ono što agencija naziva „najopasnijim morskim prelazom na svetu“.

To je najveći broj smrtnih slučajeva u periodu od tri meseca od prvog kvartala 2017. godine, kada su zabeležena 742 smrtna slučaja, prema podacima IOM-a.

Svake godine hiljade migranata, u ponekad klimavim i pretrpanim krijumčarskim čamcima, pokušavaju da stignu do južnih obala Evrope iz severne Afrike.

Prošlog vikenda 3.000 migranata stiglo je u Italiju, čime je ukupan broj dolazaka migranata u Evropu preko centralnog Mediterana do sada ove godine iznosio 31.192, saopštio je IOM.

Izveštaj nastoji da posluži kao poziv za buđenje da su nesigurnost hrane, pandemija i nasilni sukobi širom sveta dramatično povećali kretanje migranata i izbeglica širom sveta.

Humanitarna kriza koja traje u centralnom Mediteranu je nepodnošljiva – rekao je generalni direktor IOM-a Antonio Vitorino u saopštenju.

Sa više od 20.000 smrtnih slučajeva zabeleženih na ovoj ruti od 2014. godine, bojim se da su ti smrtni slučajevi normalizovani.

IOM je u svom izveštaju naveo da je broj zabeleženih smrtnih slučajeva „verovatno manji od pravog broja života izgubljenih u centralnom Mediteranu“.

„Spašavanje života na moru je zakonska obaveza za države“, rekao je šef IOM-a, dodajući da je potrebna akcija da se razbiju kriminalne krijumčarske mreže „odgovorne za profit od očaja migranata i izbeglica omogućavanjem opasnih putovanja“.

Pročitajte još:

Kašnjenja u spasavanju koje je predvodila vlada na ovoj ruti bila su faktor za stotine smrtnih slučajeva, navodi se u izveštaju.

Izveštaj je deo IOM-ovog Projekta nestalih migranata, koji dokumentuje rutu centralnog Mediterana kojom su migranti iz severne Afrike i turske obale često napuštali Libiju, Tunis, Egipat i Alžir ka Italiji i Malti.

Te nacije služe kao tranzitna tačka iz svih delova sveta, i to već dugi niz godina.

Prošlog novembra, Italija je najavila da će zatvoriti svoje luke za migrantske brodove kojima upravljaju nevladine organizacije (NGO).

U izveštaju se navodi februarski brodolom kod italijanske kalabrijske obale u kojoj su poginula najmanje 64 migranta.

Pominje se i čamac sa oko 400 migranata koji je proteklog vikenda plutao na Mediteranu, pre nego što je do njega stigla italijanska obalska straža nakon dva dana.

U video snimku objavljenom na društvenim mrežama u sredu, portparol nevladine organizacije Sea-Watch International kritikovao je Maltu što nije pomogla brodu, rekavši da Malta nije poslala spasilački brod „jer žele da izbegnu“ migrante „da stignu do njihove zemlje. “

Do sada ove godine, Malta nije spasila nijednu osobu u nevolji – naveo je portparol.

Italija je, sa svoje strane, u utorak proglasila vanredno stanje zbog migrantske krize, tražeći pomoć od Evropske unije.

Pokušaj razbijanja krijumčarskih brodova naterao je migrante da krenu dužom i opasnijom atlantskom rutom ka Evropi iz severozapadne Afrike, što je rezultiralo onim što se naziva „čamcima duhova“ koji su nosili mrtva tela, koje su ponekad napuštali njihovi kapetani.

Pratite Portal Dnevni Puls na TelegramuFejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!

Dnevni Puls/Mediji