Loša hrana je: jeftina, lako dostupna, visoko obrađena i njenim konzumiranjem štetimo sami sebi!
Zanimljiva nova studija na miševima podržala je trajnu hipotezu da su ishrana sa visokim sadržajem masti i šećera i kognitivni pad, kao što je Alchajmerova bolest, povezani.
Gojaznost i dijabetes oštećuju centralni nervni sistem, pogoršavajući psihijatrijske poremećaje i kognitivni pad. To smo pokazali u našoj studiji sa miševima – kaže neuronaučnik i biohemičar Univerziteta Južne Australije Larisa Bobrovskaja.
Tim je tražio mišji model koji nam može reći više o raskrsnici između Alchajmerove bolesti, dijabetesa tipa dva i gojaznosti, i oni su ga našli.
Dobro je poznato da su hronična gojaznost i dijabetes melitus tipa 2 često povezani sa Alchajmerovom bolešću, zajedno sa mnogim drugim komorbiditetima, uključujući kardiovaskularne bolesti i disfunkciju bubrega – piše tim u svom novom radu.
Štaviše, gojaznost i dijabetes tipa 2 su sve više povezani sa oštećenom funkcijom centralnog nervnog sistema, pogoršavajući psihijatrijske i kognitivne poremećaje, uključujući poremećaje raspoloženja, kognitivni pad i demencije.
U svetu u kojem se ‘loše’ jedenje već pogrešno smatra moralnim propustom, ova vrsta otkrića verovatno neće pomoći nikome sa boljim navikama u ishrani, ali nam može dati više alata da bismo mogli da istražimo ovu zbunjujuću vezu , koji je tim želeo dalje da ispita kod miševa.
Da bi saznao više, tim je pogledao odrasle miševe sa mutacijom u humanom tau proteinu (P301L) nazvanom pR5 miševi, zajedno sa kontrolnim miševima (poznatim kao divlji tip).
Kod ljudi, mutacija je povezana sa disfunkcijama koje direktno izazivaju vrstu degeneracije nerva koja je povezana sa Alchajmerovom bolešću. Slično kod miševa, geni pružaju istraživačima način da precizno identifikuju mehanizme koji povezuju demenciju sa drugim stanjima, kao što je dijabetes.
Dve grupe su hranjene ili redovnom ili ishranom sa visokim sadržajem masti tokom 30 nedelja. S obzirom na to da laboratorijski miševi žive oko 1,5 godine, ovo je prilično pristojan deo njihovog života.
Kontrolni miševi su hranjeni dijetom sa visokim sadržajem masnoće i povećali su rizik od ponašanja nalik anksioznosti i pokazali su viši nivo taua u mozgu. Tau je važan jer je protein koji može postati hiperfosforilisan u ‘tau klupe’, što je biomarker Alchajmerove bolesti.
Za one miševe sa mutacijom pR5 koji su hranjeni hranom sa visokim sadržajem masti, postojao je još veći niz problema. Bili su još podložniji gojaznosti, razvili su netoleranciju na glukozu i insulinsku rezistenciju, imali su jaču depresiju i ponašanja nalik anksioznosti, a njihov mozak je pokazao više tau u obliku koji uzrokuje Alchajmerovu bolest.
Naši rezultati pokazuju da ishrana sa visokim sadržajem masti olakšava razvoj periferne insulinske rezistencije i povećava promene kognitivnog ponašanja i tau patologiju kod pR5 transgenih miševa“, pišu istraživači.
Moguća posledica patoloških promena izazvanih ishranom sa visokim sadržajem masti je na kraju dovela do pogoršanja kognitivnih deficita kod ovih miševa.
Ova studija naglašava važnost za rešavanje globalne epidemije gojaznosti.
Istraživanje je objavljeno u Metabolic Brain Disease.