Nemate se čega plašiti, Sunčev sistem se neće rasturiti i razbežati po univerzumu kao klikeri u parku. Imamo najmanje 100.000 godina pre nego što se to dogodi, prema novim proračunima.
U novoj studiji, matematičari Angel Živkov i Ivajlo Tounčev sa Univerziteta u Sofiji u Bugarskoj izneli su analitički dokaz stabilnosti Sunčevog sistema u narednih 100 milenijuma, uključujući svih osam planeta i Pluton.
Njihovi proračuni, koji tek treba da budu recenzirani, pokazuju da se orbite ovih tela neće značajno razlikovati tokom tog vremena.
To može zvučati čudno; na kraju krajeva, Sunčev sistem radi „svoj posao“ već oko 4,5 milijardi godina. Ali, u stvari, nije lako modelirati i predvideti šta će nastaviti da radi u budućnosti.
Studije su, naravno, sprovedene kako bi se pokušala izračunati budućnost Sunčevog sistema. Koristeći napredno računarstvo za modeliranje kretanja planeta tokom miliona ili milijardi godina.
Međutim, da bi pokrili tako duge vremenske okvire, izostavljaju neke od finijih detalja.
Iako rad Živkova i Tounčeva pokriva mnogo kraći vremenski period od drugih napora, povećava pouzdanost rezultata, kažu oni.
To je zato što on uzima u obzir odstupanja u početnim uslovima, kao što su ekscentriciteti orbite i nagibi planeta, kao i mase svih tela u sistemu.
Konačna sudbina Sunčevog sistema je ona koja je veoma dugo zbunjivala naučnike.
Isak Njutn je bio taj koji je predložio da bi međusobne interakcije između planeta na kraju dovele Sunčev sistem u haos.
Što više tela ima u dinamičkom sistemu, to je teže predvideti kako će se oni ponašati. Dva tela, zaključana u međusobnoj orbiti, relativno su jednostavna za matematički opisivanje i predviđanje.
Međutim, što više tela dodate, matematika postaje komplikovanija. To je zato što tela počinju da ometaju orbite jedno drugom, dodajući element haosa u sistem.
Ovo je poznato kao problem N-tela.
Rešenja se mogu izvesti za specifične pojedinačne slučajeve, ali ne postoji jedna formula koja opisuje bilo koje i sve interakcije N-tela. A Sunčev sistem je zaista veoma složen sa ne samo osam planeta sa Suncem, već i asteroidima, patuljastim planetama i drugim objektima u galaksiji koji lutaju okolo.
Verovatno uglavnom možemo da odbacimo zaista male stvari, kao što su asteroidi, ali čak i tako, to ostavlja mnogo tela koja ostaje u sistemu.
Živkov i Tounčev su razvili numeričku metodu koja prevodi orbitalne elemente planeta (i Plutona) u 54 obične diferencijalne jednačine prvog reda. Računarski kod, pokrenut na desktop računaru, zatim je izvršio proračune preko 6.290.000 koraka, pri čemu je svaki korak trajao oko šest dana.
Proračuni sugerišu da će „konfiguracija oskulirajućih elipsi po kojima se planete kreću oko Sunca ostati stabilna najmanje 100.000 godina u smislu da velika poluosa svake planete varira unutar ili manje od jednog procenta“, pišu istraživači.
Prostim rečima, Sunčev sistem još uvek neće oponašati galaktički bilijar.
Čak i kada su početni uslovi i mase promenjeni, Sunčev sistem je ostao stabilan prema proračunima ovog tima. Te istraživači sugerišu da bi stabilnost mogla na kraju da se održi milion ili čak milijardu godina. Iako bi za tačnije proračune bio potreban moćniji računar.
Prethodne simulacije su pokazale da će biti potrebno oko 100 milijardi godina da se Sunčev sistem raspadne i rasprši po Mlečnom putu.
A kada se to desi, Sunce će biti zaista mrtvo, živeći svoj zagrobni život kao Beli patuljak.
Tako da je malo verovatno da će čovečanstvo biti tu da isprati te događaje. Jedina nada je ako uspemo da pronađemo sigurnu luku negde drugde, daleko, daleko od naše matične galaksije.
No, verovatnoća za to je, upitna.
U svakom slučaju, i na stranu egzistencijalnog straha, rad ovog tima možete pročitati na serveru za preprint arKsiv.