Расту тензије до нивоа пуцања између Турске и Грчке. Спорне су границе и острва на Медитерану. Док на турској телевизији у јеку напетости емитују емисију која је зашла у „опасне воде“.
На турском провладином ТВ-каналу Хабер Турк емитује се емисија у којој се говори о турско-грчкој граници. У позадини се види карта Турске и Грчке. Један од гостију у студију, новинар Гüркан Зенгин, стао је са штапом испред карте и усмерио га на најистуренију западну тачку турског копна, повлачећи окомиту црту према југу. Он верује да би то требало да буде стварна граница између Грчке и Турске.
То би међутим значило да би неколико грчких острва, као што су туристичка средишта Родос и Кос, постали турска територија, пренео је Дојче Веле.
Овај ТВ исечак се последњих дана попут пожара проширио друштвеним мрежама у Грчкој, јер то што је новинар Зенгин презентовао на телевизији на изразито популистички начин, одговара ономе што се последњих дана и седмица може чути од високих турских политичара.
Гüркан Зенгин, дикине сıнıр çизгисини çекип сорду: Şурадаки адалар насıл Yунанистан'а аит олабилир? пиц.тwиттер.цом/XбБдИwwxОр
— Рапор (@рапор_X) Јуне 11, 2022
Прошле недеље је турски председник Реџеп Тајип Ердоган отишао на велики војни маневар у Измиру, граду и луци на Егејском мору, у који су били укључени и савезници из НАТО-а. У свом је говору више пута оптужио Грчку да милитаризује низ егејских острва кршећи међународно право и упозорио Атину од последица даљњег наоружавања.
Атина би требало да избегава снове, изјаве и поступке због којих би могла зажалити. Такви поступци могли би да имају катастрофалне последице – рекао је Ердоган и додао:
Не шалим се.
Потом је ове изјаве објавио и на енглеском и грчком језику путем свог Твитер канала.
Wе wарн Грееце онце море то авоид дреамс, статементс анд ацтионс тхат wилл леад то регрет, ас ит дид а центурy аго, анд то ретурн то итс сенсес.
— Рецеп Таyyип Ердоğан (@РТЕрдоган) Јуне 9, 2022
У Грчкој се то схвата као јасна претња ратом.
Ипак, влада у Атини је до сада реаговала мирно. Грчки министар спољних послова Никос Дендијас је на самиту земаља југоисточне Европе у Солуну рекао да неће „допринети ескалацији са суседном Турском увредљивим изјавама, незаконитим и непримјереним захтевима и оптужбама“.
Грчко министарство спољних послова такође је објавило 16 карата намењених документовању „размера турског ревизионизма“. Намера им је да покажу турске територијалне претензије од 1923. до данас.
С обзиром на ове претње, које долазе из Турске, Атина види потврду у својој одлуци да не демилитаризује острва у источном делу Егејског мора.
Грчка тако остварује своје право на самоодбрану. Уосталом, на западној обали Турске постоје бројни десантни бродови. Осим тога, турски борбени авиони тренутно готово свакодневно нарушавају грчки ваздушни простор. Прелећу чак и велике насељена острва попут Родоса, Самоса и Коса.
То, а пре свега вербална ескалација, ствара код многих Грка осећај мучнине. Већина се нада да је ратна реторика турског председника само део стратегије у оквиру изборне кампање.
У Турској се идуће године одржавају председнички избори, а Ердоган је најавио да жели поново да се кандидује.
Но, привредна ситуација у Турској је лоша, а инфлација, према службеним подацима, износи више од 70 одсто. Зашто онда, у циљу одвраћања пажње, не распалити поново сукоб који је тињао деценијама? Нико се заправо не усуђује да предвиди докле ће Ердоган ићи. Но, Грци се још добро сећају касног лета 2020. када су се турски и грчки ратни бродови суочили у источном Медитерану.
У фокусу територијалног спора првенствено је скупина острва под називом Додеканези, која укључује и Родос, али и друга насељена острва попут Лезбоса, Самоса и Коса. Турско-грчка граница заправо је регулисана готово 100 година, али је питање суверених права у источном делу Егејског мора компликовано – када се има у виду међународно право. Споразум из Лозана (1923) и споразум из Париза (1947), на пример, одређују која су острва додељена којој земљи, али и да се поједина острва не смеју милитаризовати. Постоји међутим и Споразум из Монтроа (1936), који је пак требало делимично заменити Уговор из Лозана. Између осталог, Турска своје спорне територијалне захтеве изводи из тог споразума.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук и Телеграм