Турска неће пристати на улазак две нордијске земље у НАТО, уколико се не предузму конкретни кораци за решавање примедби које захтева Анкара, истакао је високи турски званичник након разговора са шведским и финским дипломатама у среду.
Јасно смо ставили до знања да ако се забринутост Турске у погледу безбедности не одговори конкретним корацима у одређеном временском оквиру, процес нец́е напредовати – рекао је Ибрахим Калин на конференцији за новинаре после разговора у Анкари који су трајали око пет сати.
Калин је портпарол турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и виши председнички помоц́ник.
Шведска и Финска поднеле су прошле недеље своје писмене пријаве за придруживање НАТО-у, што представља једну од највец́их геополитичких последица ситуације у Украјини, која би могла да промени безбедносну мапу Европе.
Турска је саопштила да се противи чланству тих земаља у западном војном савезу, наводец́и притужбе на подршку Шведске, и у мањој мери Финске, перципиране подршке Радничкој партији Курдистана, или ПКК, и другим ентитетима које Турска сматра безбедносним претњама.
Турска влада такође оптужује Финску и Шведску да су Турској увеле ограничења извоза оружја и да одбијају да изруче осумњичене „терористе“.
Приговори Турске умањили су наде Стокхолма и Хелсинкија да брзо уђу у НАТО и довели су на коцку кредибилитет трансатлантске алијансе.
Свих 30 чланица НАТО-а мора да се договори о пријему нових чланица.
Шведска и финска делегација састале су се са Калином и замеником турског министра иностраних послова Седатом Оналом. Шведску делегацију је предводио државни секретар Оскар Стенстром, док је Јука Саловаара, подсекретар министарства спољних послова, предводио финску делегацију, рекли су турски званичници.
Калин је рекао да је предлог Турске о укидању ограничења извоза оружја наишао на „позитиван став“ шведске и финске делегације.
Он је додао да ц́е се разговори наставити када нордијске владе одговоре на захтеве Турске.
Турска такође очекује изручење 28 осумњичених за „тероризам“ из Шведске и 12 из Финске, рекао је Калин, додајуц́и да нема „правног или судског основа“ да се они не изруче. Турски државни медији раније су саопштили да је Турска захтевала изручење 33 осумњичена из две земље.
Шведска премијерка Магдалена Андерсон рекла је после састанка са председником Европског савета Шарлом Мишелом у Стокхолму да њена земља жели да „разјасни” тврдње које су се појавиле током разговора са Турском.
Не шаљемо новац или оружје терористичким организацијама – изјавила је Андерсон.
Током конференције за новинаре са естонским премијером касније у среду, Андерсон је рекла да је „у овим временима важно да ојачамо нашу безбедност“.
Она је рекла да Шведска има „конструктиван дијалог“ са Турском и да Стокхолм „жели да реши проблеме и неспоразуме и спорна питања“.
Мишел, који би требало да крене у Хелсинки из Стокхолма, рекао је да је то „кључни тренутак за Шведску“ и „у потпуности подржавамо ваше изборе“.
Турска је ове недеље навела пет „конкретних уверавања” које тражи од Шведске, укључујуц́и оно што је рекла да је „прекид политичке подршке тероризму”, „елиминисање извора финансирања тероризма” и „престанак подршке наоружању” забрањеној ПКК и групи милиција сиријских Курда која је повезана са њом.
Захтеви су такође позвали на укидање санкција за оружје Турској и глобалну сарадњу у борби против тероризма.
Турска је саопштила да је тражила изручење курдских милитаната и других осумњичених од 2017. године, али да није добила позитиван одговор из Стокхолма. Турска влада је тврдила да је Шведска одлучила да обезбеди 376 милиона долара за подршку курдским милитантима 2023. године и да им је обезбедила војну опрему, укључујуц́и противтенковско оружје и беспилотне летелице.
Финска је примила девет захтева за екстрадицију од Турске у последњем периоду који обухвата више од три године, саопштила је у среду финска новинска агенција СТТ, позивајуц́и се на податке финског министарства правде. Две особе су изручене док је шест захтева одбијено. Чекало се решење у вези са још једним случајем.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук, Телеграм и Твитер