Strahovi od još jednog velikog zemljotresa ponovo su zapalili Istanbul od katastrofe 6. februara koja je pogodila Tursku i Siriju, ali istaknuti turski seizmolog uverava da se rizik „nije povećao“.
„Rizik se nije povećao jer govorimo o potpuno različitim sistemima“, rekao je za AFP Dogan Kalafat, direktor Centra za praćenje zemljotresa i cunamija Opservatorije Kandili u Istanbulu.
Najnaseljeniji grad Turske nalazi se u blizini severnoanadolskog raseda, dok se nedavni zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale u kojem je poginulo 43.500 ljudi dogodio duž drugog raseda na jugoistoku zemlje, objasnio je Kalafat.
Ipak, 16 miliona stanovnika Istanbula, grada koji se prostire na dva kontinenta, pitaju se da li su spremni za „Veliki“ zemljotres.
„Voleo bih to da kažem, ali nažalost, to je veoma veliki grad sa previše loše izgrađenih zgrada“, rekao je Kalafat, koji je osudio korišćenje niskokvalitetnog cementa i gradnju na „mekom zemljištu“.
Dok čekamo zemljotres velikih razmera, „moramo dobro iskoristiti vreme. Moramo da gradimo kuće otporne na zemljotres na čvrstom tlu. To je najvažnija mera predostrožnosti“, naglasio je seizmolog.
U opservatoriji, seizmolozi se smenjuju svakih osam sati i posmatraju niz kompjuterskih ekrana koji prate potencijalne potrese.
Ispred njih, na zidu visokom najmanje pet metara, džinovski ekran pruža očitavanja u realnom vremenu sa 260 seizmičkih stanica širom zemlje.
Devet hiljada naknadnih potresa dogodilo se u Turskoj od 6. februara, što je više od „sedam ili osam puta, koji se vode pod normalno“, rekao je Kalafat.
Na jednom od stolova, laminirana mapa prikazuje Severnoanadolski rased, koji prelazi Mramorno more, samo „15 do 17 kilometara“ od južne obale Istanbula, rekao je Kalafat.
Godine 2001, dve godine nakon što je u zemljotresu jačine 7,4 stepena Rihtera u severozapadnoj Turskoj poginulo 17.000 ljudi, Kalafat je izračunao verovatnoću od 65 odsto da će se zemljotres jačine preko 7 stepeni po Rihteru dogoditi pre 2030. godine u istom regionu — koji uključuje Istanbul.
Rizik se popeo na 75 procenata za 50 godina i 95 procenata za 90 godina.
„Ova statistika je i dalje relevantna“, rekao je Kalafat, dodajući: „čak i sa današnjom tehnologijom, nemoguće je predvideti zemljotres“.
„Možemo da naznačimo, sa određenom marginom greške, gde može da se desi zemljotres i kolike on može biti, ali ne možemo da znamo kada će se desiti“, rekao je on.
Opservatorija Kandili razvila je sistem ranog upozorenja „ali Istanbul je preblizu linije raseda“ da bi sistem bio efikasan, rekao je Kalafat.
Na jednom od stolova, između dva ekrana, nalazi se crni telefon sa dve crvene nalepnice sa akronimom javne agencije za upravljanje katastrofama, što omogućava naučnicima da pošalju upozorenje za veliki zemljotres.
Rano upozorenje moglo bi da dobije „najviše sedam ili osam sekundi“, nedovoljno vremena da se stanovnicima omogući da dođu na sigurno.
Za poređenje, telefonski sistem upozorenja u japanskom regionu Tohoku, koji je pogođen razornim zemljotresom i cunamijem u martu 2011, obaveštava javnost 45 sekundi ranije.
„Tamo možete poslati poruku upozorenja građanima, ali mi ovde nemamo tu mogućnost“, rekao je turski seizmolog.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Agencije