Do 80 miliona ljudi će biti uronjeno u glad ako se klimatski ciljevi ne ispune, upozorio je visoki zvaničnik
Šef UN (Ujedinjenih nacija), upozorio je da glad očekuje na desetine miliona ljudi, ukoliko se ne pozabavimo klimatskim promenama u budućnosti.
Obraćajući se zvaničnicima na skupu Saveta UN za ljudska prava u Ženevi, u Švajcarskoj, Volker Turk je rekao da ekstremni vremenski događaji imaju značajan negativan uticaj na useve, stada i ekosisteme, što je izazvalo dalju zabrinutost oko globalne dostupnosti hrane.
„Više od 828 miliona ljudi suočilo se sa glađu 2021. godine“, rekao je Turk. „A predviđa se da će klimatske promene dovesti do 80 miliona više ljudi u opasnost od gladi do sredine ovog veka.
Dodao je: „Naše okruženje gori. Topi se. To je iscrpljujuće. Suši se. Umire“ i da će se ovi faktori kombinovati kako bi čovečanstvo odveli ka „distopijskoj budućnosti“ osim ako kreatori ekološke politike ne preduzmu hitnu akciju.
Prema uslovima Pariskog sporazuma iz 2015. godine, koji se često naziva Pariskim klimatskim sporazumom koji je tada usvojilo 196 strana, potpisnice su se složile da ograniče globalno zagrevanje ispod 2 stepena Celzijusa iznad nivoa iz 1850-1900 – ili na 1,5 stepena Celzijusa ako je moguće.
Predviđa se da bi trenutne politike mogle doprineti povećanju od 2,8 stepeni do kraja veka, prema Međuvladinom panelu UN za klimatske promene (IPCC), a to bi u prevodu dovelo da se glad raširi po svetu.
Međutim, Turk je rekao da još ima vremena da se postupi ispravno, kako bi se to sprečilo da naša deca budu izložena gladi.
Pročitajte još:
- Trgovina robljem – Noćna mora za porobljene narode (VIDEO)
- Požari besne u Sibiru – Na Dalekom istoku Rusije vanredna situacija
- Titan je implodirao – Putnicima obećano da će videti čudna stvorenja
Dodao je:
Mi, generacija sa najmoćnijim tehnološkim alatima u istoriji, imamo moć da to promenimo.
Turk je takođe bio kritičan prema svetskim liderima koji „izvode koreografiju” delovanja za ublažavanje klimatskih promena, ali se onda „zaglave u kratkom roku” kada se suoče s tim kako klimatske politike mogu uticati na tangencijalno povezane industrije poput fosilnih goriva – koje često podržavaju državne subvencije.
U svojim komentarima, Turk je takođe pozvao na prekid „greenwashinga“, u kojem bi kompanija mogla prevariti potrošače precenjivanjem održivosti proizvoda ili potcenjivanjem njegovog uticaja na životnu sredinu. Takođe je bio kritičan prema ličnostima koje poriču „nauku o klimi“.
53. zasedanje Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava završava se 14. jula.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji